Srpski narod

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

ДОБРОВОЉАЧКА ЛИРИКА Поговор из збирке добровољачких песама ,.Тврђава

Написао: ДР. ДИМИТРИЈЕ НАЈДАНОВИЋ

I Ових дана излази из штампе велика збирка добровољи■чкш песама, под насловом „Тврђава". Предрбвор за ову зЛирку пвппсао је наш позиаги књижевник Сима Пандурови( 1, а поговор проф. Уциверсцтета, др. Димитрије Најдановић. На бвом месту преносимо значајан поговор Др. Димитри• ја Најдановића, који гласи:

Којв су својства добровољачке иирике? Г1ово је својство баш то што и лам<1 право да говоримо о Двлрцвољачкој пирици као таквој. А. то значи да добровољачка ли'•ри«|ј' пбстоји као једаи потпуно засебан пирски организам и један изузетан уметнички израз, Обичај ј« да се код свих необичнијих творевина, које претстављају завршну целину, говори о ц,иховој души. Појмом душа означава се, у оваквим случајевима, нешто јединственб, нешто што принадлежи само датом уметничком делу, нешто што има своје властите црте, по којима ће се у стотину и хиљаду других уметничких пикова одмах издвојити и ра,спознати. Песнички да се изразимо, сваки мирисни цвет разликуја се од других, између осталога, својим мирисом. Друкше мирише шебој, друкше ђурђевак, друкше ружа, друкше рузмарин, друкше љубичица. ■ . ■ Добровољачк« ггирика има свој оеобени, оригинални мирис, мирис своје душе, То је естетски цвет свога рода. У ово) збирци има песам,а које ^е својим обликом потсећати на друге, недоброзољачкв песмв, У многих је песника уметничка вештина казиван»а оее^ања, мисли и доживљаја слична ипи ист« као другде, стих, слик и теме чотсеКају на оствлв песме ван овора циклуса, па ипак је мирис, длирис душе добровољачког лирикона г спеЦифичан, нарочит, нзворан. Приметиће се да се песници добровољачке лирике разликују, понекад битно разликују својим песничким ликом један од другога'. По..стоји, шта више, у овом, лепом ни зу од преко стотину песама разлика . између песме и песме и онда код су им предмети и начини уметничке обраде слични или исти. Ако песници — добровољци некад казују своје мисли и емоције истим језиком разлика Је међу њима подвучена. И песници и песме носе увек печат индивидуалности. Пл ипак и поред тога, упркос томе целом збирком расталасава се један мирис, чудаи, необичан, свако} песми својствен, у сваком делу песмс присутан. ОсеКа се да цветови приПадају једној рукОвети, Да су поникли у једној град.ини, да се извијају из једне ј Суштинб. Друкше речено: стоти^-ну лирских дахова сливају се у једаЕн, стотину стилова ускла^ују се у један, стотину тонова образују јеДан акОрд. То је као кад се стотину руковетних цветова ком'понују у једну целину, у један мирисни хор. Кад се звукови хиљада из челињег роја згусну у брујање једно; јединствено, хар-

монично. Добровољачка антологија ова дише једном душом Рекли бисмо једним дахом. Откуда бво јединство многих песника и многих песама? Откуда, се сви ови посебни индивидуалигети сливају у јеДан заједнички дик? Откуд ово јединство мноштва? Откуд овај мирис мириса, ова једна заједничка целина духа? Свакако не отуда што су сви ови добровољачкоомладински песници синови једнога народа. Има много синова овога народа исте предачке крви који нису писали, нити ће икад ндписати ма и једну строфу сродне садржине, сродне душевности, сродне срчаности, сродне лирске стваралачке воље. Јединство крви и порекла врло је релативан услов уједињености. Наши дани, шта више^ показу)у колико једна нација, народ, (што значи исцветаван>е из једног биолошког корена) мОже бити — разједин»ена. Ми чак знамо да има синова ове исте нације чији се уметнички лирски израз, ако се таквим уопште можа назвати, битно, суштински разликујв од добровољачког. Он се чак дијаметрално од њега разликује. Мислимо о»дв на изразито аитинационалну комунистичку партизанску песму. Јединство добровољанке лирике не долази поглазито ни отуда што њих повезује исти . уз.раст, иста психологија младости, исти временски простор, исти пејзаж трагичности, исто судбинско тле. Чак не толико што иМају заједничке пријатељв и непријатеље, истоветни циљ и сми<;ао борбе, исту униформу и томе слично. У нераздељиво, пуно, потпуно, јединство спаја све оделите лир-1 ске јединице добровољачке песме потпуно један и исти дух. И-> ма различитих заједница, има их толико колико интеруеса, идеја и идеала. И увек је и свуда дух њихов ујединитељ, сабиратељ. Друга св жива би^а здружују и збијају по нагону, само човек по духу. Ако је речено д® дух слива све лирске добровољачке одахе у један дах, све лирске елементе у јединствену лирско архитектонску целину тиме готово још ништа није речено. Зато се питамо: какав дух? Каква је садржина тога духа, какав квалИтет његов? Одговором на ово доби^емо још неке битне карактеристике добровољачке песме. Први знамен тога духа (есте у његовој снази хероизма. Ова би се руковет песама по херојским уздасима и кликтајима својим могла са пуно права назвати Херојска Лирика-, 1упса ИегоЈса. По убојности израза, звикету и јеци! речи и стихова, који треште и

прште као мачеви и оклопи, онв ( као да је продужетак косовског јуначког циклуса. Она то уствари јесте. Могло би се рећи да се под њеним лирским изразима крије, као невидљиви тучни постамент, величанствена епика, епска, јуначка певанија. Онако исто као што добровољци образују на војничком пољу, на крвавом огранцу, један нераскидни убојни ред, тако се оки и овде на лирском попришту, показују као једна целина, недељива духовна фаланга. Дух фаланге, дух јунаштва велики је и чврст оквир многих личних, индивидуалних уметничких доживљаја и изживљаја. Песници чине судбински повезани убојни хор. Сваки за себе од тих песника повлачи и извлачи по једну крепку црту духовног лика, али ратничког, воЈинственог. Свакако да овдв имамо [едан нови тип лирска песме. Грађанска, либералистичка лирика сматрала ја за нужно да опева строгро индивидуалне, субјективне, сувише лична мотива. Грађансколибералистички песник утолико је више хваљен, у колико Јв успелије умео да са златним, еребрним или свиленим врпцима свога песничког дара изолује, усами, издвоји из народнв заједнице. Мислило се да св песничка личност исцрпљуЈе у самотништву, пустињаштву. У о»ом цепању од нарбдне заједница и од свакОг света ближњега и најближњега тражила с * ј и видела и оригиналност песме и песника. И пасме и песници опредали су гопут пвука сво) посебни, изд»ојени свет чак и онда кад су им теме и мотиви били националног карактера. Добровољачка лирика има у свим овојим претставницима етваралачка јадинке, али све н.их везује уцело и у!едно: у лирску сабирност, дух херојства, дух Јуначне фаланге, дух ' националне борб на повезаности, коЈи савлађуЈа у њима старолирску »Златну изолованост« и чини лирскохорску целосност. А тако их невероватно веже за национално мирионо тлв, за лирски искон народа. Овим се, природно, чак и много снажнија ова лирика одваја од комунистичке, која је, насупрот либе. ралистичком лирском индивидуализму, неговала другу крајност: екстремни лиреки колективизам, који је потпуно брисао јвдинку као врело стваралаштва и потапао је у пустоту механичког колектива. Врло често, готово најчешће вршено је у тој псеудолирици поТпуно обешчовечење евођењем целокупне дирске материје на буку машина, хук димњака тресак гвожђа. Кад песНик"-— човек не пева, нека бар нешто дречи и трешти. Онда ја своЈствО тога духа у изузетности и новини визије, виђења. Свака песма и сваки песник посматрају, доживљују и контемплирају евоје лирска предмете из евог посебног угла, својим властитим лирским оком, или, како са то кажа, из свог свој, ственог аспекта, Па ипак преко

ДРУГОВИ

ПОЈЕДИНАЦ ИЗЛЈЕДНИЦА

да у својим подухватима успеју из простог разлога што де свет тако створен да сваки лек не иде На сваку болест. већ за сваку болест мора да се тражи и одговаоајући лек Адолф Хитлер 1е у Немачко.ј успео да реши и привредну кри зу и њене последице да отклони зббр тбга |'ер је од самога почетка и-справно схватио да Немци не живе као издЈ ?оЈене •јединке у некчжвом скупу, већ да живе и дела>ду као ' делови бвоје " : #а'роД : не задеднице. па де и метбде свога рада подесио овод чињеници. Он Је за главу правио капу, а за ноге ципеле.

(Наставак са 8-ме стране) Франклин Рузвелт де напрогив, за становнике Сједињених Америчких Држава, "крди стварно живе у облику заједнице са веома разви.јеном поделом оада, чак развиденијом него и код иас у ЕврОпи, примењивао само оне мере коде му де допуштало његово индивидуалистичко схватање живота, а то су биле све «»ере одређене под претпоставком да се у АмерицИ живи у друштвеном облику скупа. И зато иије могао дг успе, јер де методе скупа примењивао на заједницу, јер је за главу наручивао ципеле. Данашњи рат није -дакле пли-

т'ак рат где се људи боре сам>о о некакве територије или доуге материдал.не интересе, Ово је рат два свеТа коди носе два различита погледа на живот и то иа нзјосновнида схватања живота људског и односа међу л>удима. Отуда и неопходност да се за разумевање данашње борбе у свету силази до надосновнидих људских схватања. па и ло схв. тања самогз односа измећу подединца и задеднице. Јео ипак. иа кра1у крадева, и подединцима и нпродима V свему овоме надинтересантнида д 'е истина.

стотину песама и триествк песника имају Једну и исту визију и исте стварности. Многом броју песника и песама казује се и приказује јединствен песнички свет у јединству виђења. А то значи да јв у њих пробуђен, ускрснут нов орган пасничког сазнања. И ранија било ја религиозних пееама, естетских беспрекорно срочених. Но »иђен>р религиозне стварности сасвим друкша. Стари религиозни песник трудио ср да религиозну тему надмаши естетским обликом. Он Јв такорећи запаљени свештани жижак гасио у јелеју, уљу лепота, лепога. Ваљало је обрнуто радити: жижак ја морао из уља црпсти снагу светлостИ, а на у њему се давити. Естетски моменат на сме никад да удави своју идеју. Узмита коју хоћете религиозну песму из циклуса »Лирика Душе«, па ћете видети да теј стари грех »умет ности ради уметности« (естетизам) нија учињан: Тамо са форми на жртвуја садржина. Уметничка и ралигиозна вредност се на потиру. И — да ја тако назовемо матријархалне лирика, лирика ко|а опева мајку, сасвим је у новоме виђењу Мајка махом није издвојена из свога материнског милијеа, из свог материнског круга, нија гола апстракција, већ доживљена у њеној драматици материнства. Обично у вези са синовством. Обично у једном херојском молу, тузи која се величанственО савлађује. Визија добровољачког лирикона мајке оживљује сличну визију народна пасме: мајке траг^чне, мајке узвишене, маЈка вечне, каква је она по себи оД памтивека. Али та вечна идеја мајке дата је у ретк.о реалистичким цртама визије, која за собом и за себа има пуни доживљај. Свежа и изузетна, трагично радоена је добровољачкол>јрска визија другарства. Она јв готово потпуно нова у нашој ли^ици. Ту је нарочито свеж и дубок, стравичан и дирљив доживљај смрти палога друга — хероја. Ту се, пред тим многобројним ракама, сусре^у младе душа са на]страшнијом и најтежом мистеријом: мистеријом смрти. И то тајном смрти која не граби само најближе и најдраже би+,е: суборца* борцу, ваћ потреса и кида тек настали и расцветани живот, колеба радикалнијим страхом од смрти Страхом богостављености који ја и само срце Богочовека на Крсту узнемирио: »Боже мој, Божа мој, зашто си ма оставио?«

Имамо негда утиса* да еу- некролози палим друговима уствари аутонекролози, — посмртна слов« самома себи. Сваки је од песника — бораца видео у пограбу и хумци друга свој погреб и своју хумку. Онда оваква смрт: смрт која посеца, као косац цвет у пољу, изненада, на пречац млада животе, и то животе који су витези -— крсташи у рату за Бога и Божју ствар, мора у преживвлог друга разбрујати хорова сквпси и проблема о смислу, вредности и оправданости свих његових највиших идеала. Каква су дивна и величанстввна савлађивања смртног ужаса и проблематике! Лирика добровољачка у овоме' смислу ваистину )е одгонетањима и мирењима својим потпуно његошевска. А то ^е раКи, у крајњој линији, народска, у народној песми. Чак некако свечана, вакрална, победноизмиритаљска, као у погребним пеемама православља. Зато је и дошао назив за овај циклус пасама »Воштанице«. ~ Онда визија пе.сама у лирском кругу »Синови Земље«. То је уствари лирски аутопортрет добровољаца: лик њихов како су га они сами видели, Лик поносан, нешто туробан, у оклопу витештва, опаљен болом и горчином због неразумевања, раскликтаи победом, Јак, самосвестан, бескрајно- родољубаи и надвждсм« Добровољац св осмелио да погледа у себе, Д9 се суоми са самим собом, да непристрасно, без самохвале, прикажа своје дело, своју мисиЈу, своје завете. Утолико пре, што га без престанка, с лева и десна, еалеку погрдамп, док он, за иметак, среку и здравље погрднике, пали, све чешћа и чешЧе, од своЈих живота воштанице. Циклус »Венац Отаџбини«, други по реду, велика је исповест родољуба у стиху и слику. Ту ја тек визија и нова и светла. То је визија централна, — велико виђење на коме се сва остала пале, расветљују, раздањују. Та визија праћена |е, углавном. наизменичном ритмиком два ! у оштро успоређених осе^ања: бесконачна љубав према Отаџбини и гњев према рушиоцима њеним. Прво осе^ање, бескраЈна љубав, напа|а душу песника ретко племенитом инспирацијом. Оно вредност ро-, дољуба осе^а кво врховну врвдност. Оно не зна за жртву које она ни;е досто^на Оно види неви^они, усхитни лик отаџбинства. (Наставак на 10-ој страии)