Srpski narod
Страна 2
СРПСКИ НАРОД
27 маја 1944
ЗАР ВРАЋАЊЕ НА СТАРО?
Има их ко!И и данас усоед ове гигалтске борбе између схва тања света и континента, после које мора доћи један нов. свет. још увек сањају и очекују воаћање старог поретка, кош је показао сву своју немоћ да организује политИчки и социјглни живот у оквиру нације, к,..о и да уреди односе измећу народа Н5 здравој и правичној основи. Они миеле да ће после оволико крви проливене и толико подне тих жртава све да се сврши. као да ни.те било ништа, да се наста ви стари начин живота и мишљења, који је„ мећутим, већ одав но легао V гроб. То уствари значи ,,брит нски мир" („пакс британика"), враћање на либерализам демократију и парламен.тг.пизЕтм, који су. би.ли само фасадз иза кбје се кпило господарство света мећународнбг јевре.јства и Н ј И хових савезника и јатака, америчких м"сцгтз и берзијанаца из Волт Стрита и енглеских лордова и банкара из Ситиа. То је поредак, који Чер чил и Рузвелт обећава.ју својим народима, Европи и целом свету са премазаном фипмом „новог света", „новог идеала", нудећи ст5,ру плесиву робу под новим именом и иовом пропагандистичком лозинком.
светлости пред ослобоћене очи колико их је прегазило време за i какву демокрдтску политику за i
народа у свеТу.
А кад ее мало загледа V ову робу онда се види да је то уствари добро познаги стари свег бриIаноамериканске плутократије, који значи светску превласт Вритано-нмериканаиа у служби јеврејства у односима међу народима. А значи експлоатацију радног света у оквиру нојединих нација од стране копит.алиста под закло ном демократских парола о сдободи и једнакости. Има и код нас можда добронамерних, а.ли свакако наивних људи, без довољне политичке куЛуре и искуСтва, ко.ји као да су живели пре'50—80 година и са м.тадићскпм -жаром заносе Се либералним и демокрзтским паролама, кодима Черчил и Рузвелт вара.Ју своје и друге наооде. Помоћу њих он^ прикрива.ју гша ве циљеве сВоде^борбе. кода није борба За слббоду и правду, него треба да задовоље захтеве и прохтеве брита"нског и америчког имп^рид&шзма, који се поред тога трву измећу себе за превласт V свету. , Ти наши нацилћални људи као да нису ништа научили, нивдта видели.и разумели за ове три године рата, за ове три године револуционарног збивања V свету. Као да су преспавали ово судбоносно време, ко.је ће зна чити раздобље у историји човечанства, крг'\ велике историске лажи о демократши и почетак једног новлг. до.бд ир/1и1чци:ег социјалнбт ' урећења нзци.ја и односа изм.еђу. њих-". Ма како се свршио :рат, остаће једна чињеница.ч дедно велико искуство да је свет прогледао своЈВм очима, збацио копрену са њих. Тако се он ослобрдио демокрдтских и лажи и почео гледати стварност данашњег живота, ко.ји се разви.ја v сасвим другом духу и поавиу, у сваком случаду супротном начелима демократске идеологи.је. Дуго завараване и успављИване демократском франеологидом о слободи, деднакости и срећи човечанства, данас су се масе пробудиле и рдби1а1у д.а буду. и дал,е жртвр.'. - британо-америчких плутократп, То ће V сваком случају остати као највећа доВит из овога вбликога историског сукоба. из овога рата измећу два света, једног ко.ји укире у својим цогрешкама и лажима и другог , који се раћа V препородитељској крви н'а!бољих синова Европе. Може се сматрати да 1е заувек покопанз лажна либерална демократија у служби капиталиста и њихо.ви.х јеврејских господара чије СУ маске сКинУте и чији прг ви лик народних -крвопша и експлоататора показао се у пуној
Истина о стварном значају и о правај вредности демократије по цену највећих жртава пробила је данас на видело и ништа више неће мо ћи повратиги ранији углед и с.јај демократији, једној од најупорнијих и највећих лажи историје. Али то не виде.наши новопечени демократи, кош тек данас откривају демократију, као нешто ново и непознато, и ако она има већ своју прошлост, и ако се знз за сва зла и невоље које је донела ' свету. Открива ју је као некакво маћионичарско чудо, које треба.да дрнесе свету и ррпскрм ндрдду срећу и бл.агостање, А це виде да дазнр пркојна, и има још само впсдиост старрга гвожћа, никоме више не треба, јер сви Траже нове путеве нацирнзлнога и интернационалНога живота. По што су годинама лутали десно и лево, немајући сво.ј одрећени пут, они и данас, као јуче демагошки политикани у Југослави.ји, хоће да прераре српски народ. Натурају му преживелу и празну демркратску фразеологиIV о слободи и једнжости, а он је већ имг.о дово.љно ирилике да осети вреднрст тзв. демократских режима. Наш народ стекао је гтотребно искуство и иза фирме. и фасаде лажи прозрео је истину о демократији код нас, ко.ја се свела на режиме кррупци.је, насиља и обман>ивањ,а1 Демократски експеримент код нас покавзо ге још страшније резултате, уништавајући код нашег младог царода, — моји ,је имао јоШ велике задатке да изврши, коме ј.е била потребва дисциплина —• ^ечне темеље српскога.друштва., Он де уништио и тешко погодио нашу стару задругу, српску нрродицу, наш патријархални мораЈг; стари српски морал, поткопао је православну веру, дезорганизовао и ослабио све традиционалне 'снаге, које су давале снагу и отпор ност српскоме нзроду, којима је он чинио чуда и задивљавао свет. Успон Србије био је једино могућ помоћу остатака здраве националне традниије и старог за.дружног морала, уколико су још они постојали услед разарања и дезорганизаци.је, ко.је ге донела демократија. Она 1е повлаћивала анархичне тежње у народу и спроводила тотално уништедће свих моралних и духов них вредности српског народа, припремајући пут бољшевичко.ј анархији, крја за.мало ни.је ста ла главе српеког царрда. Ето, тиме се сада за«осе тИ наши национални романтичари, ко.ји су се до јуче клели само Черчилом и Енглеском, веровали у њих као V идоле. А они их цинички и хладно пустили ниа. воду за љубав бољшевичког ра. збојника Тита. кад 1е било то V гвиховом интересу. Они сал добро знају, пошто су искусили на својод кожи, ко је Енглеска и како безобзирно води своју спољ ну политику и игра се живртима малих народа, когима се служи као инструментима сво^е политике и ко.ји за њих претстављају само т.сповско месо, а сада и месо за њихове терористичке ва здушне летове, да би уштедели проливање енглеске крви. Али и -поред тешких разочарења, која су им нриредили Черчил и Рузвелт остала де код њих још и сада жива вера у политич ки и социјални поредак, који они са истим цинизмом и лицемерством претстављају кго друштвеиу организациду слободе, једнакости и среће народа. Тако они сада у данашњим судбоносним данима осниваду некакву „дугословенску демократску наг родну задедницу", обећавадући српскрм народу по енглеском узору слоббду, једнакост и благостање пугем маћиских демократских формула. Не увићаду
ове три године, живећи од старих парола без контакта са светом, који се раћа, заносећи се дош увек празном и лажлзив.ом лемократском фргоеодоги.јом која прикрива грубу ства, ност плу тократско-девре.јске екс.плоатације. Они не увиђају колико је данас убитачно и непсомишљено оснивати некакве пгртиске за,,еднице саст вљене од политичких наивчина и десператера, као и од бродоломника некадањих југословенских партија, које су толи ко зла нанеле нашем народу. Они хоће сада .под видом наиионализма да.; се поново увуку у на.ш живот И да насг ке Своде деструктивно дедство. Они не увићаду да данас има једиа организацида која је допуштена у интересу отарбине. а то је национални фронт, Коди окупљч све Србе национално ориЈентиране за борбу са Титом и његовим бандама. за борбу ради снаса сргтског народа и очувања његовог историског континуитета. Они падају у старе грешке раздедињавања и слабљења националннх снага, проповедајући не-
будућност, која данлс може да постоји еамо једн« политика. политика -бриге да оста.немо живи у овоме светском вртлогу. да спасемо српски народ од разних невоља и да V што већем бродУ дочекамо краг ратз. У д:нашњим судбоносним вое менима када се ради о бити цли не бити деднога малога народа свако политизирање, идеолошко и партиско подва.јање од суве је штете и слаби јединство и слогу, коди су данас једино потребне српском народу ради његовог спаса. Свака друга политика је убитачна и штетна- по његове виталне интересе и доводи у питање његов опстанак и његову будућност. 1 Велика ]е погрешка у данашњим временима занрсити се демократском фразеологијом коду де потпуно прегазило време. погрешно је оснивати некакву „дугословенску демократску ндаодну за.једницу" кода значи прошлост и спречава напредак и обнову Србиде. Данашње доба захтевз, не враћање на старе формуле и организа.ције већ тражи ново, тражи нов п-оредак, нову државну и соиијалну организациду у духу садашњег времена. Зар ови наши људи не уме- 1 . ју да гледаЈу сводим очима и дз виде српску стварност, вечне темеље српскога живота, и да на њој зидаду 0ољу будућност српском народу? Место апстрактне демократиде; по страним узорима, која никада није одгрварал.а духу и традици дгма српског народа, зашто не проповедаду праву народну демо кратиду у задружног држави, пошто оца једино одговара духу и потребамз живота нашега сељачкога народа. Ту је наша будућност. ту де! срећа и Иапредак српског народа, а не враћање некакврд демократи.ји. ко.ја је упропастила И довела. до просдачког штапа сопски нарбд и гурнула. га у на.гаећу катастрофу његоВе историде. Чуди нас како у данашњииЛ оскудним временима имаду харти.је .и нашли су штампариде да штамп.аду овакве непотребне и излишне написе који иду у при ј лог гробарима Југослгвије, а отеј жаваду посао правим српским на1 ционали.стима, који раде на обнови Србиде. V духу великих српских тр&дицја, сходно захтевмг! новога времена. „С—Н«
ИСТУРЕНА УПОРИШТА Написао оберстлојтнант Бенари
„Стратегида је систем испома гања". Ова ис.тцна Молткеових речи доказана де дош једноа по следњим догаћадима на дужном делу немачког источног фронта У току покретне одбранбене бит ке наСтали су кОд Сакала, Тар ачпод>а. Бррдида. и К-оведа ж хтело се тб или нечтело — исту рени делови фронта коди Су о стали као гнезда' отпора усред непридатељске будице која је прохујала десно и дево од њих. Ова гнезда отпора изградило де немачко водно воћство одлучно и вешто као бастидоне, као клино ве у месу неприда1Гељског офанзивног механизма. ; ВастИдон де у одбранбеном систему утврћења играо двоструку улогу. Бастидони су тоебали да буду, пошто су се истицали испред нраве одбранбеде лиције, истовремено валобрани и истовремено бочна постродења. Данапгња упоришта истурена испред одбранбених зона имају сличне задатке. Она примораваду нанадача да прерзцо развиде ватр.у која помоћу њих допире далеко у његову позадинУ- О на цепаду ' његове јуришне колоне и тиме слабе њихов масовни притисак. Из њих, мећутим. делуде њихова тешка оружда на обе стране. њихова ватра удара у бокове непри .јатељских ударних клинова коди поред њих продазе напред. Још осетљивије је можда њихов значад за противника у томе што су она као стреле у месу, као др.умске запреке. Готово увек су важни саобраћа.јни центри ти кодима се додељуде улога истурених упоришта. У њима се укрштаду железничке линиде. дру мови и аутостраде. Тиме, »/ећутим, сви ови саобраћајни путеви постаду иагубљени за противника за ич јјг ру његових борбених па. Истуренз упоришта као запгтитна. одбрана. важних саобраћагних. веза добијају, меНутим, за брзни« ца још веђи значај калл < н х( ће да преће У на гад за коди с^- му потребни добри хрумози у г.г едњем делу фрпнтз. И. за друге циљеве офанзивних планша браниоца истурени поло жл;,и су му добродошли, бн.тс да висови око њих пружаду погодне припремне положаје или мпгуНнчсти камуфлирања и развијац>а . његових чеонич о()|анзивни?с дединица, или да њихове станице и слагалишта претстављаду погодна места за истовар и претовар коморе.
Градови и делови терена на источном фронту који су сада постали истурена упоришта великим делом нису били припремЉени за ове задатке. Та дош' пре неколико недеља они су лежали као тиха места дадеко,иза борбеног фронта. Ада ...У РУКама, делатних бранилаца слика се, убрзо изменила. Скоро преко ноћи они су постали импровизиране тврћаве. На ивици града и на узвишицамз око њега настала су гнездз отпора. Препреке и минска поља створена су измећу њцх. Улази у град су забарикздирзни, кровови су постзли митрзљеска гнезда, подруми кућа бункери за в '0.јнике и мунициду. Целокупна градска територи.ја била је у. по.јединим секторима урећена за одбрану, складиштз мунициде и спреме су поттуњенз док ,је дош било везе сз позздином, свз евентузлна ратнз постродењз ко.јз би у случзду пзда града могла противнику користи ти .послзта су у унутрашњост, припремљена за рззарање или већ разорена. Рањениии. болесници. жене. деиа и остали неборци такоће су премештени пре ма Запзду. Тзко су брзниони могли слободно. да размахну рукама и да сву своду снагу употребе за своје борбене задатке. Савременз техника им истовремено ртежзва и олакшзва решење ових зздзтака. Отежава V толико што целокупна ватренз снзга сзвремеНог дзлекометног оруждз пада сз земље или ваздуха концентрично нз њихов уски продор. Олзкшзвз утолико што везз сз изворимз снзге глзвне бсЈрбене линиде и домовине ниде потпуно пресечена. Радио одржавз духовни контакт. Он обавештава више воћство о положају, о бригама и невољзма. о жефамз и нздама упоршптз. Он нрецоси заповести и упутствз вишег воћствз упоришту. об.звештавз их о покушздимз снабдевања и потпоре. регудише њихову сарадњу са посадзмз гдзвне. бррбене линије. Преко радиз могу воћи и водници у уцоришту и даље да учествуду у свзкодневним догзћздимз.на, рзтишЈима у целом свету као и у догаћадима у домовини, Вцше нема борбецих по .јединаца који се чим падне мрак лукаво, и вешто дровлаче кроз лини!е рпсађивача да би бар у-
епоставили дедну оскудну везу, са спољним светом. Тран.спортни авиони снабдевач ДУ опкољене са свим оним шта| им де потребно за живот и бор* бу, са оруж.јем и муницидом, жИвогним, "взмирницама и погонским.. цзтерндалрм. Цни ,им довр-' де, попуне и нз поврзтку врзћају ран.ене и болесне. Посздз не> морз више' са страхом да еконоч мише залихзмз кодима рзспола- 1 же у моменту опкољавзњз. Онз нема више стално пред очима авет изгладњавања и неста шице мунициде. Захваљу.јући оклопљеним моторним возилима могуће де чзк — као што смо недавно доживели код Ковела — у смелом продору обруча опкољавања снабдети их и копненим путем. Па ипак дош и данас постављаду се посадама. истурених у» поришта. од надвишег воћствб 1 до последњег водника. надвишн душевни и телесни ззхтеви. Они мораду Даноноћно стадзТи на свбдим положздимз стјално у борби. у непридзтељскод взтри кода кидз нерве, у немогућности да ма и крзтко време поедзхне у, обезбећеним одмориштимз. Они мораду при томе имати стално пред очима само један циљ: да непридатељу нанесу колико де могуће више штете користећи сВоје сопствене ствари догод је то могуће, Њима де сигурна ззхвзлн.ост домовине па било дз по испуњењу сеога за-' датка буду ослобоћени опсаде или се ио вишод наредби пробиду до главне борбене линије, или их на краду непријатељ са^ влада и славно уништи. ■ " ' )
пскн АЏОЉ,
ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јоиић. ВЛАСНИК: Мих. СтанковиЈ> из Београда. Уредништво и Администрација Престолонаследников трг бр. 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА вЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 динара шаље се, преко »Пресе«, а. д. Влајковићева 8.