Srpski narod

77 маја 1944

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

№! Гш1 Београд, мученички Београд, поново је бомбардован. Срушено је више стотина куКа за становање и побивено око хиљаду мирних грађана, жена и деце, који су се били окупили на периферији града, рачунајући да су ту оигурни у случају бомбардовања. Има читавих породица које су од првог до последњег члана побивене. Има и таквих где је преостали члан с ума сишао. Хиљадама других, који су имали среће да остану у животу, изгубили су своје покућанство, које су текли читавог века, откидајући често од уста. Јад обузима човека гледајући их како чепркају по рушевинама и седе на згариштима својих домова. За трен ока постали су бескућници. Они други, чији су домови досад остали поштеђени, са зебњом очекују сутрашњицу. Јер сви напори да се нађе не^и смисао и систем терору који се врши над Београдом остају безуспешни. Све више свакоме бива јасно да су теро ристи људи који честито и не знају над којом земљом и којим градом лете. Последњег иу та пуштали су над Београдом летке на румунском језику. Дођу просго људи и из ваздуха сруче свој терет где стигну. За њих је важно да могу да сниме рушевине, како би после извршеног лета примили богату награду. Кажу људи да су ови зликовци после извесног броја оваквих летова себе за читав живот обезбедили. У званичном извештају наравно стојаће да су погођени војни објекти. Да се човек просто стиди времена у коме живи. И све се то ради у име иекакве цивилизације. Исговремено док се врше ова недела која исто рија света не памти ни у најмрачнијим епохама свога развоја, нричају нам како сгруч не комисије расправљају, о праведнијем „сбциалном уређењу".. А зашто онда руше куће ситног раднОг света, зашто му уништавају имовину? Кажу: они ће их пбсле рата још лепше обнбвити. Нека им верује ко хоће. Ми гжтамо: шта ће дотле бити са тим људима који су остали без крова над главом, без игде ичега? А ко ће надокнадити родитељима побивене синове и кћери, и овима њихове родитеље? И по ком је то људском и божанском праву извршено? Ко ће после свега овога моћи још »еровати у реч „савезник", у међународне конвенције, и томе слично? Ако се у најкраће време не учини крај оваквим методама ратовања, онда ће човечанство утонути у варварство какво се јављало приликом пропасти прошлих цивилизаци.ја, само са том разликом, што су онда тиме бивали обухваћени поједини мали делови кугле земаљске, док су данас сви континенти угрожени. ВЕЛИБОР ЈОНИТ.

НА СВЕЖИМ ХУМНАМА

ЕНГЛЕСКА ЗЕ САМО ЈОШ УСЛОВНО БЕЛИКА СИЛА

Претседник впаде љубм крст, који му подноси митрополит Јосиф

Отац Србије генерал Недић, који очинском љубављу бдије »ад животом српског народа, дубоко потресан, са сузама у очима, немоћвм да ублажи жалост оних који су изгубили своје хра-

сила престоницу и српски народ нашла је одјека и код његове православне цркве, и она је на један достојанствен начи« осудила англо-америчке крволоке и оптужила их пред Богом и пред

Стокхолм, маја Лондонски извештач америчког часописа Тајмс, који је почетком маја стигао на допуст у отаџбину, јавља о утисцима које је за последњих 6 месеци добио у Лондону. Атлантска изјава је згодна. Ма ли народи ће се морати задовољити једним светом. који ће бити направљениЈ по плановима великих сила. Лондонски лист „Економист" је оцртао појам велике силе на следећи начин: Земља. ко.ја самостално и незазисно против дедне друге велике силе може во дити рат и то сопственим помоћ-

ним средствима. У Тајмсу се каже даље: Ова дефиниција да.иас значи да су Америка и Совјетска Уни.ја бесумње велике силе, а да је Велика Британија само условчо велика сила. Изгледа да се Енглеска налази под утиском да нема могућности да се Сов.Гетска Уни.ја спречи V томе да узме оно што хоће. То еу разлози за „реалистичку" политику, коду Сов.јетска Уни.ја ћутећи признаје. У оквиру опште негативне политике Енглеска се 1ош увек нада да сачува сопстве не интересе у извесним кључним положајима.

У среду, уочи славе града Београда иницијативом претседиика београдске општине- Драг. Јовановића одржан је у духу прадедовских обичаја Светосавске цркве четрдесетодневни помен на свежим хумкама невино палих жртава англо-америчког ваздушног терора. Али овај помен који је требало да буде чисто религиозног карактера, спонтано се претворио у једну јединствену националну манифестацију братске слоге свију београђана, које је заједничка несрећа здружила. То је била исто тако најтежа оптужба протиау несавесних британоамериканских терориста из ваздуха ко.ји су зверски уништавали цивилно грађанство и њихову муком стечену имовину на пр-

ниоце или своју наду, сво)е миле и драге, стајао је ту рањеног срца, погружен у болу, поред девет хумки, заједничких гробница стотине невино погинулих београј^ана. И говори који су држали пред овим трагичним хумкама митрополит Јосиф, министар Б. Кујунџић и претседник општине Драг. Јовановић изражавали су сав значај овога момента у животу престонице српског народа, били су веран одјек бола и револта свих београђана, без разлике, сједињених осећањима заједничког бола и опште несреће. Нарочито су дубоко одјекнуле речи митрополита Јосифа, који је као поглазар српске православне цркве, упутио најтежу оптуж-

целим светом за њихову бездушност у уништавању једнога малога народа! Митрополит Јосиф такође је оштро осудио британоамерички поступак, када су на највећи хришћански празник, на празник Васкрса Сина Божјега сејали смрт у једном граду, уништавајући тиме и значај празника Христовог Васкрсења, без кога не би било ни хришћа-нства. Реч српске православне цркве, која треба да се чује_ у свима судбоносним часовима, по свима важним питањима по судбину српског народа, дошла је у добар час, посведочујући успоставу духовног јединства српског народа, Азји је потребнији више него и-

шта у данашњим тешким часови» ма. Министар Кујунџић својим речима је изнео трагичан положај српскога народа, који је без одбране према ваздушним насилницима и мора да сноси њихов бездушни терор, али који исто тако верује да ће дан одмазде доћи и за њих и да ће их Бог казнити за њихово недело. Претседник општине Драг. Јовановић дирљивим речима описао^је осећања бола београђана и изразио је веру у будућност престоног града за који је рекао да »и у највећим мукама и патњама зна да преваз^^е самога себе«.

КДД СЕ ВЕРУЈЕ ЕНГЛЕЗИМА

Претседник владе Милан Неднћ ви и други дан Ускрса, највећег хришћанског празника. Призор, који су пружили мајке и жбне које су ридале за својом децом и за својим мужевимз, деца која су јаукала за својим родитељима био је тако дирљив да је изазивао сузе у очима и код најчвршћих. полаже венац на крст бу због злочи-на, који врше управљачи једнога хришћанскога народа који, како је рекао »Од Суботе до понедеоника моле се Богу, али изгледа само за себе јер за то време њихови синови убијају невино становништво Других народа. Тешка трагедија која је заде-

Осгавка „југословенске владе" Божидара Пурића и давање ман дата за образовање нове владе Шубашићу, коју он треба да састави заједно са Симовићем;, претсгавља свакако врхунац иелојалности и вероломности за које су способни само Енглези. Најкаракгеристичније је у томе што бан Шубашић подвлачи да у новој влади неће бити места за Дражу Михајловића, као М1К иистра војске. То доказује да су Енглези пустили низ воду некадањег свога миљеника, док је то било у њиховом интересу и док Ј"е он поступао по њиховим жељама. Њима је данас потребна помоћ Стаљина и Москве и зато они хлзднокрвио и мирно жртт вују оног који неће да испуњава захтев Москве и да сарађује са вођом бољшевичких банди V Србији, са Јосипом Брозом-ТитоМ( који хоће уништење српског народа. Али за ту своју непослушност има да плати својим положајем и да тражи на другој страни са»езнике у борби против Тита и његових банди. Ово је типичан случај како про лззи сваки онај који има поверење у Британо-американце, ко,ји се служе свиме и свачим, док је у њиховом интересу, а знају да без икакве сентименталности одбаце ' „црнца који је одиграо своју улогу". То се десило и са пољском емиграци.к)м, мада де Енглеска због Пољске сбдавила рат Иемачкој, али данас они су Пољаке препустили бољшевицима. Миљеник Лондона није вОдио рачуна о његовом поступању са пољском емиграцидом, везивао се искључиво за Лондон, верудући да се може борити истовремено противу бољшевика и прогиву Немаца. Све ово што се дешава данас у Лондону могло се предвидети и оно надбоље потврђује исправност пОлитике генерала Недића, коди с дедне сгране из искуства знао је да српски народ не треба ништа да очекуде бд Енглеске, дер она уме свмо да се служи њиме у своме интересу, а да га оставља на цедилу, сводод суд *бини, кад треба да му помогне. Тако де радила и после 27 марта

и 6 априла не шаљући никакву помоћ Југославиди, која је за њихов рачун била у рату са Немачком. Узалуд је он ка челу армија у Јужној Србиди очекивао најављене британске трупе и британске авионе, али нигде ниде било нидеднога енглеског водника ниједнога енглеског авиона. Он де исто тако схватио да је бољшевичка опасност прети уништењу српског народа и да је нелогично водни борбу и противу њих и противу Немачке, која је била надвећи борац противу бољшеви зма и кода де једина у стању да спречи инвазиду нових варвара са Истока, коди су претили уништењем евронскод култури и цивилизацији. Ови најновиди догађади надбоље потврђуду исправност националне политике генерала Недића, који је без двоумљења и колебања нашао српски пут, пут српских интереса и повео њиме српски народ, да га спасе од пропасти у овом светском вртло гу и да му сачува живот до крада рата. Данас када свима треба да буде дасно колико де била исправна политичка лииида генерала Недића, треба све нацибнал не снаге да се окупе око њега, без обзира што су чинили грешке у прошлости, поклањадући сувншну веру Лондону. Не тражи нико од њих да при знаду своде заблуде, већ се само захтева да се повинуду надвишим интересима српске отаџбине. Тре ба да се без икаквог догунства и ината, без обзира на самољубл^е и судету, окупимо сви задедно у један дединствен национални фронт за спасавање српског народа од бољшевичке опасности, •која му прети смрћу и уништењем .