Srpski narod

29 јули 1944

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

ПДРТИЗАНИ И НАЦИОНАЛИСТИ Иартизани, самозвани народни ослободиоии, и даље пале школе и општине, прелазећи преко тога што је наш сиромашни народ те зграде подизао у зноју лица свога, откидајући чесго од устију својих. Сад пред жетву пале и уништаваду вршалице. Хоће ли тиме да докажу да у њиховом режиму ни школа, ни општинских зграда, ни вршалица неће бити? По том њиховом рушилачком бесу народ може да проЦени какви су му они и колики пријатељи. Њихово пријатељство је само на језику. Уствари они желе да народ пропадне и осиромаши, како би га лакше и потпуније поробили. Зато и не желе да народ буде писмен и проевећен. Њихова прича о томе како ће они доцније подићи лепше и боље зграде, плод ,је или наивности или циничне покварености. Јер сваки онај који је ма шта градио зна да је за то потребно и времена и средстава. Зато су комунисти не народни ослободиоци, већ народни унесрећитељи. Плански и систематски они спремају гроб српском народу, Њихово улажење у Шубашићеву владу, њихово условно признавање монархије и Краља, тобожње потискивање Тига и именовање некаквог српског комунистичког воћства, све Је то подвала и маска, како би они свој паклени план што лакше Н пгго потпуније извели. СрпШ народ је то прозрео, услед чега у партизанским редовима има свих других више неголи Срба. Зато Је императивна дужвост свих Срба националиста да се здруже, јер само *гако могу сачувати српски народ од вотпуне пропасти. ПостоЈеће српске власти треба свим силама помоћи да очувају поредак, који комунисти желе да разоре, како би у мутноме што боље ловили. Комунисти добро знају да своје планове не могу спровести све донде доклегод постоје државне и управне власти и док ове функционишу како ваља. Националисти, ма где били, најбоље ће наћи свој пут, ако раде супротно ономе што раде комунисти. Ако комунисти руше, они треба да граде. Ако комунисти коче рад самоуправних и дршавних власти, они треба да их помажу и ,јачају. Ако комунисти стварају нерад н хаос, они треба да бране ред, рад и мир, за које се српска влада толико залаже. Свака друга политика од стране националиста данас претстављала би опасну авантуру, која би само комунистима ишла у рачун и никоме другоме. ВЕЛИБОР .ТОНИЋ

ВРАЋАЊЕ РАЗУМУ

Време пролази тако брзо у овим бурним данима, да хроничар готово није у стању да прати догађаје и ратна збивања. Тако је и са догађајима који су се десили у Србији о,д њенога слома 1941 године до данашњег дана. У моменту националне катастрофе српски народ се нашао у једној тешкој ситуацији, изгубио је духовну равнотежу, остао је обезглављен и напуштен. Он Је био на правом беспућу, лутао је лево и десно, не умевши брзо да се снађе, остављен од свога вођства и препуштен самом себи. Данас, из садање перспективе, сећајући се стања, које је онда владало у земљи, човек се готово чуди како је српски народ ипак успео да се извуче из провалије у коју је био запао. Српски народ је у том тражењу себе самог и свога пута, претрпео многе недаће, али је стекао и једно драгоцено искуство. Српски народ победио је самог себе. Разум је све више преовлађивао у његовим поступцима и у његовом процењивању дога'<|аја. А тиме се смањивао број несрећа и он је све више имао повољнију ситуацију и налазио се ван опасности, да га нестане. Бог је добар био и није га напустио у најтежим часовима. Повратио му разум да се путем њега спасе. Налазећи се на раскрсници многобројних путева, на која су га позивали знани и незнани, руководеКи се искуством н разумом српски народ је успео

да пронађе пут свога спаса и следећи ђенерала Неди^а он је одлучно пошао њиме у сусрет бољим данима. Тај пут, то је био стари светосавски пут. Има већ оише од две године, како српски народ не скре&е ни лево ни десно са свог изабраног пута. Он је на њему често наилазио на прслреке, на трње, које су му правиле неприлике, али је он на њему истрајао. Данас, бацајући осврт на ту прошлост, он можв. да буде задовољан стањем, у коме се налази данас. Он је пребродио тешка искушења из 1941 године и сада разум господари његовим осећањима. Данас би се сввко преварио ко би другојаче судио о српском народу, јер он је сада одан и веран своме традиционалном путу, светосавском, који је пробудио у њему осе&ање духовне повезаности и народне солидарности у борби за његов опстанак и срећнију будућност. Има већ две године како усред ових бурних времена наш народ ужива свој релативни мир. На свима пољима националног живота види се обнова и успех. На нас се гледа као на земљу која се сама снашла у једној тешкој трагедији и својим сопственим снагама готово потпуно оздравила. Они који долазе из иностранства кажу нам какав углед ужива наша земља ван граница и како се повољно суди о зрелости

и мудрости кашег народа. Овако стање у земљи и овакав њен положај споља јесу резултати напорног рада наших правих родољуба. Руковођени искључиво љубављу према земљи и народу, они су учинили све жртве и све напоре да сачувају што више српских глава и да разум загосподари у српском народу. Српски народ је одиста пребродио лутања и колебања и сада само разумом процењује разне догађаје. Он је сада мудар и зрео и не подлежо лако страној пропаганди нити дошаптававању домаћих људи. Десили су се крупни догађаји за то време, али је он остао хладнокрван и трезвен, миран и радан, чекајући развој догађаја и не падајући ни у каква искушења да на прву вест доноси брзоплете закључке. Зато доста спокојно и мирно можемо гледати у будућност, уверени да ће српски народ до краја сачувати хладнокрвност и управљање својим нервима. Они који су по цену најве-Ких тешкоћа допринели овом оздрављењу и враћању разуму могу са осећањем испуњене дужности да гледају у своје дело и да очекују суд историје, Ослањајући се на крваво стечено искуство и на разум, српски народ је данас господар своје судбине и може спокојно и ведро да гледа у своју будукност. Стари ратник

I

У Београду налази се већ више дана једна угледна личност из данашњег совјетоког пежима, харковски адвокат Семењенко, коме де после ослобођења Хар кова од стране немачке оЈружзне силе гговерен положа! претседника харков:ке општине. Две годи не врши.о 1е Семењенко ту дужност, спровео првV евакуацију харксвског грађанства. V фебруару прошле године, затим се опет по заузим њу Харкова вратио на своју дужност и најзад. после доугог заузимањз Харкова у августу прошле године, избегао је са огромним бројем сво јих суграђанз. Семењенко је у Београду одрлоо конференције са многим истакнутим личностима и.приредио с&станке V разним установама, излажући убедљиво и истински стање V Совјетској Русији. Исто т"ко одржао је |'едан састанак са ужим кругом београдских грађг«а на Коларчевом универзитету. Семењенко је данас човек сред њих година, дакле, своје мл?дићске и најлепше године провео је под совјетским режимом Са факултетским образоваЊем V вршењу слободног адвркатског позива, он је несумњиво био V могућности да запаз}! и 'оцени еве оно што је негативно V систему совјетске владавине. РАЗОЧАРЕЊЕ ГРАЂАНА ХАРКОВА Кад ,је немачка војска напустила први пут Харков, многи граћани су са њом кренули. али су многи и остали, верујући човгј оовјетског пропг.ганди. да ће то заиста бити ослободилачка војска. Разочарење је било велико. Војска 1е истина усвчјила цапигтичке еполете и увела пуковске свештенике. али су сви осетили нт сво|им плећима стари прекат..ени сов ; ет.ски пежим, гош мно"п погоптнзн патним приликама. су методе оежима постале 7 ,,^. 1ВИ ; е и пепфидније. Уместо законског поступка о-

ни су просто позвали целокупно становништво од омладине до старнцз, мобилисали га и онако V цивилним оделима упутили га на фронт. Великз већина је на таом снегу била одлична мета за немачку војску, те су махом Љгинули или настрздети. У граду су истакнути нарочити сандучићи за доставе. Билр је чак смешних последица, као што је случај са једном девошом. која је ухапшена само зато што |е 1 'едном прошетала улицом са јед ним немачким војником. Становништво других области изјгј.вљивало је, да је свуда исто стање. Због тога, кад је Х&рков евакуисан по други пут у авгуету исте године, напустИло је град четрдесет пута више гр&ћана него у првој евакуацији, и то граћана свих сло.јева* од интелекту лаца до најобичнијих службе ника. радника и ситних трговаца, према кошма је совјетски ре жим био нарочито строг, захтева.јући велике контрибуци''е. Исто тако бежали су укра''ин~ки сељаци и дугачко су се протез"ле поворке. њихових сељачких кола у правцу запада. СОВЛЕТСКИ РЕ^КИМ НИЈЕ СЕ ИЗМЕНИО Говорећи о општим приликама V СССР Семењенко вели. да су првих година по револуцији највише отрадали интелектуалци, а гтоследњих година дељгци, што док.азује и покољ у Виници. где је пронађено највише сељачких лешева у сељачким кафтанима. У основи совјетски режим није се до дгнас ни V чему изменио, ћпим увоћења извесних тРикова. као што [е на пример обнављање цркве и национализма Пра?,на КЛОПК31, јер кад би се п.ојавио неки истински национгЈтигта,. чн би бпао био ликвидиран Лична својина уопште не пото'и осим V тгко ситним прелметима да не впели ни гонорити , Исто тако не постоји лично ]а,

тећ је појединац само један мали шрафчић у велцкој машини. Нико не сме да има нити да спроводи ма какву личну инициЈГ.ТИВУ, већ је иринуђен да ради искључиво онај посао, како му се нареди. Сељачка Земља је разним наредбама одузимана, а богати укр шнски сељаци приморани на исељавање у пусте области Ба.јкалског језера, где су две трећине подлегле. ПОРОДИЦА И БРАК У породици нема родитељског ауторитета, јер школа та.ко васпитава омладину дз би уништила главну друштвену ћели.ју, породицу . У школама се јавно говори дени да родитеље не треба слушати, Деца> која су у свима вековима билз радост и смисао породице, у Совјетској Руси'и су бол и жалост породице, нагочито кад дођу у доба пубер тета. Напион~1-ног втпит&ња ни'е било V школама уопште двадесет голина. кзо ни верског. Према статистикама на.јвише криминала врше децз у старости од 12 до 17 година. тако да је 1935 године донет један заиста јјединствен закон, по коме се и дванаестогодишње дете може стрељати, То је последиш; отимања деце од родитељске власти. Што се тиче брака, он је, као што 1е гтознато, ствар проете регистрације при склапању ЦоПри ра.зводу. Дешава се тако да верка тек прсле три месеца узгред саопшти мајци да се регистровала, да муж при недељном бањском осуству нађе приввемену другарицу. а после девет месеци добије решење о алиментзцији детета. да жене са одоаслом дечп М п^сле дугогодишњег брака скач^ под воз зато што им је муж преко пегистрапије изненача отказао брак. У поглецу економског ст^нд^о да живота Семењенко наводи,

ЕВРОПА 0СУЂУЈЕ ЗЛОЧИНАЧКИ АТЕНТАТ ПРПТИВУ ВОЂЕ РАЈХА Вест о атентату иа Вођу Ра]ха изазвала је у целош културиом свету највеће огорчење и осуду. Али, сазнавши за спасење Вођиног живота, многобројнц државници и водеће личности савезничких и пријатељских сила похитали су да изразе Вођи сво.је честитање и радост због срећног исхода. Чим је вест стигла у Токио Тено се одмах обавестио о атентату, а говорник јапанске владе дао је изјаву, у којој ,/е између осталога рекао: „Нарочито се радујемо због тога што је Вођа Рајха карактеристичном енергијом продужио своју одговорну делатност без прекида, да би провео свој народ успешно кроз овај одлучни стадијум рата. Јапан и Немачка, са поуздањем у праведну ствар и коначну победу, неће нихада ослабити свој борбени дух." Дубоко огорчење, а истовремено радост због срећног спасења изјавили су претседник фран цуске владе Лавал. претседник Словачке др Тисо, прегседник иорвешке владе Квислинг, претседник манџурске владеТинг Хај, претседник Протектората ДР Хаха и други. Исто тако претседиик Српске владе генерал Милан Недић, као што је пбзнато, учинио је посету званичним претставницима цивилних и војних власти у Београду. И претседник црногорског Народног одбора Љубо Вуксановић изразио ,/е немачким војним властима срдачне честитке Црне Горе поводом спасења Вође Рајха. Према вестима из Грчке, у грчкој јавности настало је велико узбуђење поводом вести о атентату. Лист ЕЛЕФТЕРОН ВИМА констатује. да провиђење ни.је дозволило да тај злочин буде крунисан успехом. Само се по себи разуме да се грчка јавност радује овом спасењу Вође Рајха. У Ослу вест је примљена са осећањем гнушања. Норвешко становништво свуда је изражавало огорчење због оваквих одвратних метода. Лист ФИТ ФОЛК пише, да пемачки народ наставља борбу за спас Немачке и Европе предвиђеном решеношђу. АФТОН ПО• СТЕН указује на искреност говора Вође Рајха и вели да ће Немачка под својим Вођом слож ном снагом и новим оружјем ући у коначну борбу и победити. Земљораднички НАЦИОНЕН пише да су Норвежани, који у лич ности Вође Рајха гледају први бедем против бољшевичке опасности, прожети великом захвааношђу што је остао у животу. Исто тако јавност неутралних држава дала је изражаја свом незадовољству. Прво мишљење шпанске јавности по атентату изражено ,/е мишљењем, да се у атентату огледа не само рђава савест противника Немачке у погледу права и неправде у овом рату, него и страх непријатеља Немачке у погледу даљег развоја рата.

да један интелектуалац може себи тек сваке треће године купити један пар одела. Прописана цена хлебу је 1 рубља по килогрзму, а један килограм масти ста.је 40 рубаља. до« је плата једног чиновника око 250 рубаља, квалификованог радника 120 до 150 рубаља. а обичног радника 70 до 90 рубаља. СемеЉенко је закључио састанак речима: „Тренутнр успеси не могу да занесу ни нас ко.ш смо најбоље године свога живота тамо провели. ни оне који су тамо оста"и. тео (е наше дубоко убећење да те совтетски режим нечовечан; противчовечан и сатански."