Srpski pčelar

нужна, али не само она, јер ако је у храни има сувише, може да шкоди. Мед ирелази одмах у крв и асимилује се са телом нашим, а када пређе, или буде одмах потрошен, или док не настане потреба остане резервисан у мишићима и јетри. Мед ради своје велике множине шећера (80%) врло је добра а уз то јеФтина храна, јеФтинија него говеђина или млеко. Практични лечник Авг. Шлиц пише: „мед врло брзо крепи наше тело, јер одмах без инвертовања прелази у крв и ствара гликогу, које има у мишићима, слезини, јетри, крви и другим органима. Зато треба да га једу они, који хоће да се брзо опораве“. Препоручује мед као добар лек противу бесанице, јер он не крепи само мишиће него и живце, а добро је дошао човечјем организму и зато што има у њему и гуме. Даље говори Шлиц: мед је особито добар за тркаче п оне који се пењу ва брда а и у немачкој војсци се потврдило, да мед крепи војнике приликом великих и тешких напора. За децу каже, да ее за то налазе око кутије са шећером и суда с медом, што то захтева њихов организам, дакле то није као што се мисли навика на траврњање, него потреба и богодани инстинкат, ради којега не треба децу карати. Др. Дорнблит у књизи „Gesunde Nerven u препоручује маслац и мед на хлебу као особито здрав доручак. Др. Бем, сцецијалиста за дечје болести, хвали мед као изврсну храну за слабуњаву децу, јер будући нема у себи гушика прелази одмах у крв, па за то комадић хлеба намазан медом боље прија детету него читаве кутије бишкота, екстракта и разних посластица. Др. Бернер санитетски лечник препоручује мед као лек против катара у желуцу, када мори љутина, против болести у устима, грлу и као примесу за антисептичне масти за ране, а као храна много више вреди него шећер, за то особито малој деци треба заслађивати млеко медом. Медицине. саветник Др. Крукенберг г. 1891. публиковао је, да треба јести мед особито када влада диФтерија, ангина и друге болести у врату, јер мед у клици угушује те болести и не да им да се развију.

9