Srpski pčelar

Слабице, безмаци, друштва, која су боловала од срдобоље и вртоглавице, нигда не могу, ако им пчелар не помогне, стићи друштва, која су се непрестано нравилно развијала. Друштва кој а за време кад паше нема, нису спекулятивно прихратьивана, него су била оставлена сама себи, нигда се неће моћимерити са друштвима. која су прихрањивана у то доба. Без сумње и до матице стоји како ће се које друштво развијати и напредовати. Није добро кад је матица слабо плодна, па споро шири легло, но није срећа увек ни у матици која леже као луда, па препуни кошницу пчелама тако, да не могу да се макну, те једна другој смета. У том случају мора пчелар помоћи, ако није рад, да му друштва у нераду чаме. Средња, умерено јака друштва, увек зараде више, него сувише јака друштва. Друштва могу сувише да се намноже не само кривицом матичином него и пчеларевом, ако пусти да матица ради шта хоће по кошници, или ако претерано задржава и угушује ројидбу. Знање и умешност пчеларева може да учини, да му пчеле исцрпу пашу, а незнањем може дотерати, да му пчеле ни у доброј години не параде ништа. Два пчелара могу спекулативним прихрањивањем спремати своје пчеле за коју главну пашу, па један да се набере меда, а други да не добије ништа. То ће се догодити, ако један од њих води рачуна о томе, колико треба времена, док од јајета постане пчела и док млада пчела почне летети на пашу, а други не мислећи на та закасни са спекулативним прихрањивањем. Доста је закаснити само за десетак дана, па да се промаши паша. Бадава fee и овоме до главне паше друштва ојачати, кад ће његове пчеле бити још младе и нејаке за излет и за рад у време, кад треба да са највећом журбом сабирају мед. Оваких примера наћи ће читалац више у мојем предавању: „Како то да се на једнакој паши један пчелар хвали а други тужи?“ („Српски пчелар" год. XIII. стр. 132.) Приметно сам, да ми кошпице које стоје у хладу, избаце увек више меда, него оне, које по ваздан жеже сунце. Из ових неколико примера можемо се уверити, како разни узроци могу учинити, да нам једна друштва нараде више, а друга мање меда. Узимајући да и они пчелари, који уче да има вреднијих и лених пчела, знају све ово што сам ја мало час изнео, найме да статье друштва и снољашњи увети могу учинити, да нам једно друштво да више, а друго матье меда, морам да верујем, да су се они покушајима уверили и дошли до закључка, да заиста има вреднијих и лених друштава. Ја из искуства нисам до тога уверетьа дошао. Уколико сам се до сада осведочио, ja бих рекао, да je пчела пчела и да нема друштва које не ће да ради ако је само у стажу да може радити и ако има прилике да ради. Кад добра паша дуго траје, сва су друштва добра и све кошнице буду пуне меда.

152