Srpski pčelar

Моје златне пчеларске године 1906. све су ми кошнице с краја на крај биле пуне меда, тако да сам свих шеснаест сатова могао вадити, и то не једанпут него више пута, док је цветао бели босиљак. Исто тако кад сам једне године носио кошнице у Фрушку Гору на липу, све су кошнице биле дупком пуне меда Зашто тада није било вредних и лених друштава, него су сва била вредна? Ја мислим, да je то зато, што je бели босиљак цветао неких шест недеља, а тако исто и липа, па су сва друштва имала времена да стану на снагу и да се наберу меда. Да је паша била кратка, као што то бива, не би тако било. Кад паша траје само неколико дана, немају кад слабла друштва да стану на снагу и да дорасту за рад, не могу дакле ни да параде толико као спремна друштва, па зато ним се чини, да су једна друштва лена, а друга вредна. Са овим чланком изашао сам пред поштов. читаоце ради тога, да их изазовем, да проучавају ову ствар, те да се тако ово питанье о вредним и леним друштвима што боље расветли. Иокушавао сам да проучавам ту ствар, али бар до сада нисам дошао до резултата, који би ме уверили, да заиста има вреднијих и лених пчела. У век сам вештачки ројио оне кошнице, које су ми изгледале да су најбоље а особито које су ми прошле године давале највише меда. Па шта сам увидео? Увидео сам то, да вештачки ројеви, од тих по изгледу најбољих кошница, нису ни онда, кад су стали сасвим на снагу, давали меда као њихове маторке. Ко би хтео да брзо суди на темељу овога покушаја, рекао би: ето по томе се види, да нема племенитих и неплеменитих, вредних и лених пчелињих друштава, јер ето ројеви од вредних друштава, нису дали ни близу меда, као маторке од којих су направљени. Али јанећу тако брзо да судим, јер знам, да ништа није теже, него правилно и тачно умети проматрати. Посматрајући и проучавајући природу више су се пута људи од науке преварили, на крив суд на темељу својега посматрања довели. Зато ја несмем, на темељу тога, што ми ројеви од најбољих друштава, нису дали меда као ньихове маторке, да изводим, да су они на кривом нуту, који говоре о вреднијим и леним друштвима. Јер ко зна, можда ројеви од добрих маторки, нису зато сабрали меда онолико, колико њихове маторке, што у онај мах кад је настала ора да се мед сабира, нису имали толико за излет и сабирање меда дораслих пчела, колико су у то време пчела имале њихове маторке. Мада су и ројеви имали доста пчела, али су те пчеле биле можда сувише младе. t Као што видимо, тешко je на то питање дати сигу ран и тачан одговор, јер много што шта и разни нама познати а можда и непознати узроци, могу да учине, да неко друштво нанесе више а неко мање меда. Као што су други пчелари видели, видео сам и ја, да некоје друштво наради више, а некоје мање, али то за мене није

153