Srpski sion

С тр . 428.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 27.

полазе српску основну школу у Карловцу; 1 од 600 Фор. за младића из сродних му лоза по навршеним наукама за прву ирипомоћ живљења или започете радње. — ^а даље записао је покојник српско-иравославној цркви у Карловцу доходак од четири дућана у Карловцу; закладу од 4000 Фор. за оареме сиромашним девојкама православне вере у Карловцу ; закладу од 10.000 Фор. за шрговачке или обртничке иочешнике у Карловцу, Раковцу или Банији ; закладу од 10.000 Фор. за сиро.махе у Карловцу, од које се камате имају разделити сваког иравославног бадњака ; закладу од 2000 ®ор. за доплатак учитељу у Јошанима; градској болници у Карловцу 2000 Фор.; старим тежацима у Карловцу на раздеобу 100 Фор.; „ Мптици Сраској" 2000 Фор. ; закладу од 10.000 Фор. за стипендију оном младићу српсгео православне вере ; који ће свршити више богословске науке ; иравославној цркви у Сењу 2000 Фор. ; закладу од 6000 Фор. за стипендију за младића српско-православне ошнтине у Карловцу; сраској преиарандији у Карловцу 1000 Фор.; за капелу на гробљу у Карловцу 3000 ф.; закладу од 2000 ф. за доилатак иарохц у Карловцу ; закладу од 6000 фор. зп младиће из горњо-карловачке дијецезе, који иолазе богословију; за фонд свештеничких удовица. и сирота 3000 фор. ; закладу од 3000 Фор. за немоћнике добр. ватрогасног друштва у Карловцу. — Остали део иметка од 750.000 Фор. наменио је нокојник својој суирузи и евојој родбини. — Све закладе носиће име пок. добротвора Данила Бањанина и жене му Јулијане рођ Милеуснићеве. Велика хвала и вечна слава честитом народном добротвору, који се толико постарао за народ свој ! (•ј- Др. Дудовик Хајналз, кардинал и архиепископ калочки) преминуо је 22. јуна (4. јула) о. г. после дужег боловања у 75 години живота свога. Родио се год. 1416. у Сечењу. Покојника је пре две године ударил? капља, те је био у узетом стању и заборавио је био читати и писати. Био је он веома знатан државник и велики добротвор. Био је више година проФесор вишег богословског завола у Бечу, за тим бискуи у Ердељу ; а живио је иреко 3 године у остав ци у Риму. После тога иостао је надбискуп калочки Као човек слободњачка духа био је на концилу римском г 1870. против догмата о непогрешивости папиној. Био је знатан говорник, добар књижеваик и ревностан првосвештеник римокатоличке цркве. Много је учинио за про

свету мађарског народа. подизао је школе и цркве, и давао знатне прилоге на добротворне цели. Године 1879 ностао је кардиналом. Славио је 60-годишњи јубилеј свога. свенггенпчког службовања и одликован је домаћим и страним орденима. Био је опште уважена личност те је уживао највеће почасти и одликовања.

Ч И Т У Л> А *) (ј- Аврам Борђошки) аарох силбашки, у бачкој епархији, умрво је 7. (19.) јуна о. г. у дубокој старости у Силбашу. Отац му Арон био је парох у Станишићу, а мати му је била Ана пл Тешићева родом из Сенте. Родио се 9. марта 1814 у Станишићу, где је изучио основне школе. Гимназију је учио у Баји и Суботици, философију у Сегедину а богословију у Карловцима за време митрополита Стратимировића. У богословији био мује — између осталих — проФесор Арсеније Стојковић, епископ будимски. За време свога школовања борио се са оскудицом, јер је имао још четири сестре; али нри свем том био је вазда .један од најбољих ђака. Новембра 21. године 1836. зађаконио се и био је две године дана учитељ у Станишићу. Год. 1838. рукоположен је за пресвитера, те је најпре био канелан у Мартоношу, а за тим парох у Горњем Ковиљу и Станишићу. Год. 1848. имао је врло буран живот и у мало што га није изгубио. Год. 1860. потврди га енископ Платон Атанацковић за силбашког пароха, а одмах за тим понуди му молски протопресвитерат, но он га не хтеде примити. Као консисторијални члан служио је 41 годину, и свагда је онде изашиљан бивао, где су најтежи предмети свршавани. Именован је после и за намесника нротопресвитерског. На благовештенском српском сабору био је посланик новосадског среза. (Јлавенски, мађарски и латински језик знао је потнуно. Као свештеник иослужио је Богу и народу 54 године. Говорник је био добар, и народ је врло често обучавао, како у цркви тако и ван ње. Био је веома госгољубив човек, и живе и веселе нарави. Покојник је за собом оставио јединца сина Младена, који је свештеник и катихета у српској учитељ-

*) Да бисмо могли у овој рубрицн достојно испратити на онај свет сваког преминулог свештеника, моли мо лепо пријатеље овога листа, да нам саопште смртне случајеве : који се догоде, и да напишу по коју реч из живота дотичног покојника. Уредн.