Srpski sion

С тр . 374.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 23.

укама, Лукарис нрими мопашки чии и иа скоро ступи иа иоље црквеие делатности. Год. 1593. иослап од Мелетија, у звању његова екслрха, путовао је у заиадпу Русију и тамо иодржавао православне у борби са латпнима, који су радили о увођењу уније. На брестском сабору (1595.), на ком је закл,учена унија, Еирил је био један од главних бранилаца нравославл,а. Због тога се иодигне на њега од стране латина и унијата такво гоњење, да је бно принуђен да свој живот бегством спасе. После тога иредузме ои путоваи 3 е ио заиадној Европи, ради изучавања страних вероисиоведи, да би се могао усиешније с њима борити. Год. 1600. Кирил по налогу поменутога патријарха Мелетија крене се н по други иут у Русију ради уређења црквених послова. Год. 1601. после смрти Мелетија, а по његовом завештају, буде Кирил ностављен за александријскога патријарха. Око 20 година сеђаше оп на александријском престолу и својом мудром уиравом стече за то време

спи срп. прав. парохија и народа у протопреи

пајвеће уважење не само у свом патријархату, него чак и у цариградском. У цариградској црквн није се без његова учешћа решавало ни једно важно дело (н. пр. избор патријараха). Год. 1613. цариградс&а црква, оставши без патријзрха, попуди му и уираву патријаршије; и Кирил је више година управљао њоме у звању намесиика (адмипистратора). 1Бегов уплив и уважење раело је све впше н вшне, тако, да је год. 1621. по смрти цариградскога патрнјарха Тимотеја I. једнодушно нзабрап на цариградску катедру. Сад тек наступи за Кирила време за живу радиност, а уједно и време његових невоља. Главна му брига беше обраиа православља од латинске нро-/ паганде. У борби са језуитима он је провео све своје иатријарховање; нет пута је био постављан на натријарашки престо, а четир нута збациван и најпосле 1638. год. запечатн мученичком смрћу своју ревпост за православље. (Наставиће се.)

С А К ^терату новосадском крајем 1891. године.

сз ! X Ф 1 н а I

1>|К)ј душа

сЗ к " 3 о*

сЗ М © н

Ф '? <с 3

ч К 3

Примедба

«5 ® , н •р

ИМЕ ПАРОХИЈЕ

и Б и >. Е

и Е и . О И ф *

=4 и <о м о

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 10

Нови Сад . . Ст. Фугог . . Бегеч . . . Гложан-Чеб . < 'т. Па.танка . ОСфонац . . Това]1ншево . Сн.тбаш . . . Пнвнпце . . Десн.-св. Иван Куднин . . . Пнрош . . . Кисач . . . Ст. Шове . . Ст. Кер. . . Ст. Врбас . .

7 2 1 1 2 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 2

3911 1246 1079 86 1819 600 1287 1092 784 824 588 551 68 726 568 865

4202 1 177 1016 73 1828 506 1169 1048 725 921 586 537 74 720 536 800

8113 2423 2096 159 ?647 1006 2456 2140 1509 1745 1174 1091 142 1446 1104 1665

1580 6151/, 482 32 971 254 556 490 372 372 256 254 37 323 228 300

1355 512 339 26 604 152 447 321 219 332 181 181 21 246 150 291

1298 431 283 21 438 114 371 389 198 235 167 142 24 232 170 229

12 5 2 2 5 1 2 2 1 2 1 1 1 2 2 2

У новосадском протопресвитерату бетдо је по попису највишег кр. рескрипта од 10. авг/сга 1868 године 32.665 душа 1870. године опао је број душа на . . 31.893 „ а 1890. године опао је број душа на . . 29 966 „ дочим је у току 1891. год , као што се из исказа види, ако је у ошнте веровати у тачност његову, број душа опет порастао на 31.915 „ према чему би у новосадском протопресвитерату број срп. прав. душа за време од потоњих 21 годину норастао за 22 душе.

Свега

26

15997

15918

31915

7123

5107

4752

43

Ш.