Srpski sion

Б р . 23.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 373.

против тога зла. Он сазове сабор, на коме на основу древних канона буде закључено, да се нмају лншнти чина сви они, који би за повце руконолагали, заједно са онима, које су за новац рукоположили. Даље, овај ревносни натријарх обратио је пажњу на друге стране црквенога живота. Настављајући ЈоасаФ рад, ои се старао о уиаиређењу духовне просвете и н.еном ширењу особито међу клирицима; строго је назио на вршење устава и иравпла црквенога благочннпја, подвргавајући нарушигеље одлучењу цркве; ревно је бранио православље источне цркве од пропаганде латина и протестаната; најпосле, узвишеп над срамном страшћу користољубља, сва средства, којима је патријаршија располагала, употребљавао је у корист цркве. У патријарпшји нодигао је нова здања, међу осталима и здање за стаи епископима, који би одлазили у Цариград; а сам храм Свеблажене украсио је тако великолепно, да су га савременици називали и земаљским небом. Тако је Јеремија управљао црквом у току 7 година. Год. 1579. буде на заповест султанову збачен, а његово место заузме пређашњи иатријарх МитроФан, који је томе и узрок био. У осталом МитроФан се тај нут задржао иа патријарашкој катедри само девет месеца. После његове смрти, 1580. год. Јеремија буде на ново успостављен. Но тек сад настапу и за Јеремију и за цркву врло тешка времена. МитроФан за кратко време своје управе нагомилао је силне дугове; ради исплате тих дугова Јеремија је био прииуђен, да купи у ту сврху прилоге од архијереја, — који с тим беху врло незадовољни. Сродници МитроФанови, желећи задобити патријарашку катедру једноме из своје средиие, унотребе то незадовољство на своју корист, саставе јаку партију од клирика и еиископа и иочну радити око тога, да се Јеремија збаци. Терали су чак дотле, да су бацали па Јеремију клевете, Да он цаговара јаничаре да ступе у монаштво, да заводи Турке у хришћанство, Д<1 доиисује с папом против султана и т. сл - Ства]) се сврнш с тим, да је по пагоВ0 РУ Јереминијих иротивнпка, један Грк отпадник тако огорчио султана против

Јеремије, да је заповедио да га ухвате и баце у тамницу. То беше 1584. За тим буде Јеремија послан у прогонство на ос! трво Родос ; а патријарашки иресто заузме на кратко време нрост и неуки монах II ах о миј е, а за тим рођак МитроФанов Т е олепт. Но како нротив једног тако и нротив другог устану врло многи; а народ иеирестано сматраше законитим патрнјархом збаченога Јеремију. После многог заузимања, архијереји и клирици, који сажаљеваху Јеремију, успели су најпосле, да 1587. год. Јеремија буде повраћен и ступи но трећи пут на патријарашки иресто. Но сад тек очекиваху достојнога патријарха још веће невоље. За његова одсуства храм Свеблажене опљене и отму Турци, а | патријаршија надне у грдне дугове. Да би скуиио средства ради уређења патријаршије при храму Богородице уТешитељке и ради отнлате дугова, Јеремија | се крене 1588. год. у Русију, одакДе се врати 1590. год. са знатном потпором. За време свог путовања но западној Русији, уложио је сву своју бригу, да тамо ослаби латннску нропаганду. Бавећи се по повратку уређивањем своје иатријаршије, патријарх се као и пре особито старао о одржању црквене дисциплине. Тако год. 1593. заједно са александријским патријархом Мелетијем Пигасом, сазове он сабор у Цариград, на коме буде строго утврђено, да се монаси имају покоравати својим епархијским епископима, да се нико не сме за новце у црквену службу постављати; да се недостојна лица не смеју рукоиолагати за свештенике; да свештена лица не смеју носити скупе и раскошне хаљине и т. сл. Год. 1594. умре Јеремија патријарх и на патријарашком нрестолу. 6.) Кирил Лукарис (1621—1638.). Ово је био један од најзнатнијих патријараха после нада Цариграда. Својим великим умом, ученошћу, врлинама, ревношћу у вери, и најпосле несрећама у животу сећа нас на еветитеље древних времена. Кирил бејаше питомац знаменитога алекеандријског патријарха Мелетија Пигаса (| 1601.), који му је дао прво образовање у знаменитој млетачкој грчкој колегији, а за тим у надуанском свеучилишту. По свршеним на-