Srpski sion

ДОДАТАК К ВРОЈУ 30. „СРПСКОГ СИОНА" 1892. ГОД.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 30.

С тр . 517.

С.О. 1431. ех 1892.

СТЕЧАЈ.

114, 1—3

Ради попуњења два упразњена стип ендиј ска ме с т а у заклади ПетровићХаришевој, од којих је једно одређено за ученика ратарске, а друго за ученика трговачке струке, овим се расписује стечај. Стипендија износи годишње 300 Фор. а. вр. Стипендије из ове закладе може получити само младић српске народности и источно-православне вероисповести из земаља угарске круне; а изабрани стипендиста моћи ће своју стипендпју само на наставним заводима у земљама угарске круне, а само изнимно и с дозволомвисоког кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе и на наставним заводима у другој половини монархије или у иноземству уживати. Нри једнаком својству молитеља имају првенство они, који су без имања, иред онима који таковога носедују, а у истим околностнма имају првенство пре свију сродници основатеља нок. Марије Хариш рођ. Петровић и мужа јој пок. Григорија Харшн из Земуна. Молитељи имају своје, крштеним листом, лечничком сведоџбом о каламљењу богиња и стању свога здравља, школском сведочбом о до сад свршеним наукама н најпосле сведочбом политичне власти о свом имаовинском стању обложене молбенице саборском одбору у Карловцима до 19. .(31.) августа т. г. поднети. У К а р л о в ц и м а 1 б. (27.) јула 1892. Председништво Саборског Одбора.

СТЕЧАЈ.

117,

СО. 1433.

СТЕЧАЈ.

110, 1—3

ех 1892. Овим се расписује стечај иа два празна места стипендијске з а к л а д е п о к. А т анасије Бале, с којим је појединце скоичана годишња. стипендија од 63 Фор. а. вр. Отипендије из ове закладе, које су у трп разреда, по 63 Фор., 84 Фор. и 105 Фор. подељене, могу се иоред ностепеног промицања из нижег разреда у виши. подарити само таким, у опсегу српске митрополије карловачке спадајућим иравославним ученицима гимназије, богословије, свеучилишта или акадсмнје, који не уживају нити друге какве, нитп пак стииендије што су од истог основатеља код нротестанских наставних завода у Дебрецину, Шарошпатаку и Пожуну установљене. , Сродници основатељсви имају првенство нред другим молитељима. Молитељи имају своје са крштеним писмом, школском сведоџбом, и сведоџбом сиромаштва обложсне молбенице до 19. (31.) августа т. г. српском нар. цркв. Школском Савсту у Карловцима поднети. У Карловцима 15. (24.) јула 1892. Председништо срп. нар. дркв. Школ. Савета.

ех 1892. Ради попуњења упразњених места у стипендијској заклади иок. Гавре Адамовића овим се отвара стечај. Стппендија из ове закладе износи годишње 300 Фор. за ученике средњих школа, а 400 Фор. за. слушатеље академијских наука. Стнпендију могу получити сиромашни ученици српске народности и православне вероисповести, који су доброг владања и добро се и приљежно уче. Сродници Фундатора имају првенство. Питомци ове закладе могу своје науке само на отачаственим заводима у Угарској и Хрватској и Славонији слушати, а само с дозволом високе кр. уг. владе могу се н у иноземетву учити. Молитељи имају своје, крштеним иисмом, школском сведочбом, сведочбом сиромаштва и лечничком сведочбом о томе, да су здрави, обложене молбенице саборском одбору у Карловцима до 19. (31.) августа т. г. поднети. У Карловцима 15. (27.)<јула 1892. Председништво Саборског Одбора. у -СТЕЧАЈ. ГГзГ^ ех 1891:2. У православном богословском учплншту карловачком има да се поиуни мјесто проФесора за омолитику, литургику и црквено IIј ен п ј е с а п р а в и л о м. На ово мјесто могу компетовати српско-правоелавни свештеници свјетовног и монашког реда, који су послије положеног испита зрелости свршили богословске науке, те су кадрп свједоџбом школском доказати, да су споменуте предмете са одличним и.ти похвалним успјехом изучавали. Берива ироФесора означена су у §. 101. највишег рескрипта од 10. авг. 1868. године. КомПетенти нека своје добро инструиране молбенпце, до 5. (17.) сеитембра ове годнне, потписаноме ректорату поднесу. Ректорат српско-иравоел. богосл. училишта карловачког. СТЕЧАЈ. 120 > !- 3 Сри. нрав. цркв. општина у Чуругу, вољна је да подигне громовод на згради своје цркве, ван тога потребује две певнИце са столовима, и Христов гроб. Усљед тога познва иодузимаче стручњаке, да сс на минуендо - лицитацији, која ће се 16. (28.) августа после подне у 3 сата у ирисуству цркв. одбора одржатн, пријаве. Подузимачи имају 10°/ 0 пишманлука положити. — У Чуругу 19. (31.) јула 1892 год. Г. Сабљица, Јован Илић, перовођа. председник.