Srpski sion

Стр. 816.

„СРПСКИ СИОН."

ки ц но свом )1 о л о ж а ј у најјачи, н а ј пр ет ежниј и. А је ли до сад тако било и у нашем нар. цркв. животу, и одговара ли овај статут томе баш споменутом начелу, које је по моме убеђењу право — да не кажем једино — јемство за мир и за ред, за живот и за трајност створених уредаба и иституција? Ја тврдим, да ниј е! Досадашње устројство, као и остале уредбе, на и овај статут су основани на начелу потпуног народног суверенства. Не одлучује у нашој аутономији онај слој народа, који је најмоћнији по свом друштвеном положају, по свом образовању и пметку, него је бачено тежиште у нивб тако рећи најнижег слоја нашег народа. Оваки, ко плаћа свој парохијал, имаисто право избора, има исти унлив као и најпаметнији, као и најуваженији човек у општини. (Тако је, на десници). Шта је последнца? Да ће онај, који уме бар речима да угађа жељама и страстима нашег сељака, увек масу бирача руководити на добро, али п на зло. Тако се онда распаљују етрасти, улази партизанство у општински живот, па се све више потискују баш онп елементи, који би требали да руководе живот у ошптини На место демокрације завладала је у нашим општинама демагогија, као што то догађаји не само у већим сеоским него и у варошким опћинама доказују. Догађаји у Сомбору и Земуну, у Кикинди и Вршцу су ваљда свима нама тако добро познати, да није иотребно их овде подробно напомињати и описивати Народно суверенство најнижег слоја је у нас не само народ, с којим се управља, већ до њега стоји и извор законодавне власти у свима инстанцијама разграњене силе. „Народ" је и изабрана власт, он је газда, он је изабрана контрола — једном речју: он је по избору све и сва, њему је све слободно у оквиру начела социјалне демокрације. Ми сви знамо какво је пре 25 година у нашем народу било меродавно расположење; како је онда с једне стране бујица демократских начела у јавном мњењу завладала и како је с друге стране борба против јерархије родила наше доеадашње аутономне институције. С позивом на то, да свештенетво и јерархија у оно време нису дорасли били за своју задаћу, узео је световни елеменат све у своје руке а ондашње вође народа обрекле су: да ће под управом народног "суверенства процветати народ

умно п материјално, да ће се иоднћи клир и углед цркве, религиозност и морал у народу једном речју, да ће бити мир, ред и потпуно задовољство у бићу и животу нашег народа. И то се мислило постићи тиме, што ће се свугде на место ауторитета поставити од данас до сутра изабране, популарне личности, на место сталних и чврстих институција, лабаве, иутем репрезентативне шаблоне кроз сва три спрата аутономне зграде провучене установе, које су течајем последњих 20 година доста зло или никако Функционирале, које су се као скуие или сувишне, као штетне и неизведиве показале. Па је ли управа под начелом народног суверенства задана обећања испунила? Влада ли мир и ред у црквеним општинама, је ли број и квалитет школа напредовао, је ли свештенство боље и угледније постало, Функцирнира ли еиархијска уирава онако како треба и како је ос.нована; а јесу ли највише власти, нарочито сабор, саборски одбор и школски савет оправдана очекивања васцелог народа испунили? Нису, господо, а нису ни могли, јер цела аутономна зграда почива на трулом, климавом темељу, јер су до сад — и у овом уставу спроведена начела проузроковала илн немир и неред, или стагнацију и нерад у свима нашим народно-црквеним институциј ама. Из свега овога пак следи, да, ако хоћемо мира и напретка, у будуће ваља све -Ј1чинити, дасе стабилизују, дасе учврсте све гране нашег аутономног живота, да се подигне моћ и ауторитет оних Фактора у народу, којима у свију других народа припада одлучни и трајни уплив на све иокрете друштвеног и политичног живота — једном речју, да се мање бира, а више админстрира! (Тако је!) А да се та цел постигне, ја не знам другог нута до ли : да се и р е н е с е тежиште аутономног живота из најнижег слоја нашег народа у онај слој, који по свом образовању и имању, ио свом положају ујавном и друшт в е н о м животу сачињава језгру и моћ сриског народа, и да се одступи у појединостима од оне шаблоне народног суверенства п репрезентативног система, па да се приступи целиеходности, т. ј. потребама једног маленог народа од једног милиона душа, који мало мари за красну доследност некакових начела — као што их и у овом статуту налазимо — него коме је у првом реду