Srpski sion

С тр . 822.

„СРНСКИ СИОН."

Б р . 47.

Пошто на нозив Његово Светости према нословном рсду нико није нмао да претходно што јави председништву, прешло се расправљању предлога одбора нетнаесторице о народно-црквеном уставу и нрвн је узео реч митровачки посланик: Г. К о с т а Радослав, те је у главном рекао ово: Славни Саборе! Слушајући јучерање говорс опозиције размишљао, сам живемо ли мн у 1890. години или 1848., јер с.у јуче господа с оне стране грували топовима и палили лумбарде, но на крају свега може се рећи: „тресла се брда, родио се миш"! У главном колико самја могао схватити, опозиција је спомињала две тачке сиотицања: избор свештеника за сабор и тројну кандидацију конзисторије у погледу избора нароха. Апстрахујући то, што јс изборни рсд створен §ес1е \ т асап1е, пптање је треба ли мењати овај изборни ред? Опозиција је сама рекла, да је свештенство, као сталеж овде на сабору застунљено; конзеквенција је дакле, да га онда тај сталеж и бира, коме оно нринада. У јучерањој седници је цала реч, да су ОФицири, док су овде као сталеж застунљени били, све на команду радили. Нојаморам узети у обрану част ОФицира, јер су они као такви баш уз народ ишли, а могу доказати, даје баш доктора медицине било, који су били против народа. Она госнода, која седе у опозицији, а свештеници су, нису застуиници свештенства, него заступају световни сталеж. Зато господо, ходите овамо, јер ћете овде на овој страни моћи сачувати своје! Морам иризнати, да је др. Илија Вучетић један од највећих зналаца и познавалаца наше автономије, али ме његови разлози у јучерањој седници, којима је хтео да побије ваљаност нредложеног устава, нису могли убедити, шта више ја држим, да он мисли о томе свему исто тако као и ми, само говори друкчије! (Вучетић: охо!) — Ове две горке пилуле, прогутајте, господо из онозиције, можда ћете оздравити од њих, јер имате покварен стомак, а остале ћете иараграФе онда лако појести. Сабор треба да нрими предлог одбора петнаесторице, јер ако св разиђемо не створив устав, онда се бојим, да и мировинске уредбе, које су у два читања расправљене, не оду под купус, јер неће бити санкционисане, те ће се још 15 година свеихтеничке удовице и сирочад или као и проФесори и њихове удовице потуцити као и до сада — од немила до недрага, Велика је по-

треба, да се једном сложимо, а међу нама ииак влада раздор, као у доба Неманића, кад сс властела о господство борила. Ја сам увек готов да браним јерархију, а и сви треба то да чинимо, јер је моје уверење, да ћемо сви уз јерархију више вредити, јер ће се тада и меродавни Фактори друкчије владати, када виде да је народ уз јерархију. Добро се ваља узети на ум, да се не иснуни она: небо ћс плакат' а Србина бити неће. Ја рекох и спасох душу своју. Примам предложени нацрт устава! Г. Д р. М и х а и л о II о л и т : Славни Саборе! Ја с.ам у јучерањој седници с нажњом саслушао леп и језгровит говор реФерента одбора петнаесторице, мог поштованог колеге г. Јагића, а од свега мс је највише интересовало то, што је он нагласио, шта треба да нам је највише иред очима, кад хоћсмо да градимо народно-црквену автономију нашу. Он је нагласио, да нам нри томе ваља узети у обзир три Фактора: народ, јерархију и државну власт. То исто, од речи до речи и ја сам рекао на овоме месту нре 15 година на беседу блаженопочившег патријарха српског Прокопија Ивачковића. Ми смо тада сви на сабору гледали, и то скруиулозво гледали, да се не огрешимо о та три Фактора, али крај свега тога, на жалост признати морам, резултата повољног нисмо могли ностићи. Ја бих желео, да она господа, која су за нацрт предложеног устава, не доћу до оног истог горког искуства, до кога смо дошли после сабора од 1875 г. ја и мој стари иријатељ др. Ника Максимовић, који се са мном раме уз раме и овде, као и на угарском сабору борио за права нашега народа. Према стеченом горком искуству мене и сада, на домаку велеважног носла, који нам предстоји, обузима сета. Госнодо, прошло је већ четврт столећа, како ми градимо автономију народно-црквену, па је не саградисмо. Ми, старе саборлије знамо, шта је сметало томе, а мени се чини, да треба да напустимо већ и наду, да ћемо икад моћи саградити онаку автономију, која би потпуно одговарала интересима цркве и народа нашег. Да је овај предложенн нацрт зграда автономна, која даје нотпуну заштиту народу и цркви намнародној, ја бих је оберучке примио и обухватио, да дођемо већ једном после толике борбе и муке до автономије — али нацрт тај, то није. Мој стари пријатељ др. Ника Максимовић, који се за 20 година борио за автономију и који је и на политичком сабору био