Srpski sion

Вр. 47.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 821.

лико време злоунотребио његово етрпљење. Ови назори сачињавају мој „јединствени статут". Ја те назоре, са свим консервативне природе, нрииуштам вашем суду, суду добрих људи, суду целог српског народа, у нади, да ће за оживотворење тих назора пре или касније своје време доћи. На завршетку нека ми је допуштено, да уиутим једну искрену молбу на Његову Светост нашег патријарха и на високопреосвештену господу наше епископе. Молим и преклињем Вас, господо, да положите с а в свој т р у д у васпитање Ваших свештеникаи калуђ е р а, да спремите будућу генерацију тако, даће се моћи мерити са клиром макар које друге иравославне цркве. Ако сте то кадри учинити, високопреосвештена господо, онда ће лако и скоро нрестати борба међу клиром и световњацима, онда ће овај устав, као и сваки другн несходни статут, известно пасти пред судом свесног народа и уваженог клира. И сад Бог а душа Вам, господо! Ја сам своје рекао, а Ви изволите даље о судбинн наше автономије решавати, како Вас памет и родољубна савест учи. (Живео, живео! на десници). Др. Миша Михајловић говори против предложеног нацрта за устав; напомиње, да народ мора имати утицаја на развој своје автономије иа мора имати и на управу црквено-народних послова; вели, да се предложеним нацртом одбора петнаесторице крње кардинална права народна. Говори са доста неразумевања о јерархичном и народном свештенству; нанада на епископат и тврди, да епископат није ни у ком погледу самосталан, те се од њега ни не нада ничем добром. Патријарх: Ваљда зато, што и епископи нису радикали! Говорник и даље неповољно и безразложно говори о епискоиату и самосталности му. Његова Светост г. Патријарх: Нацрт овај је поднео одбор петнаесторице; с њиме сабор има посла, а не са епископатом, који још није своју реч рекао. Неда да се у сабору цензурирају епископи и опомиње говорника, да се држи предмета, иначе ће му одузети реч. Говорник настављајући вели, да би још много што шта имао да каже, али је у сабору слобода говора ограничена. Завршујући свој говор вели, да не прима устав иредложени, а не слаже се ни са предлогом дра И. Вучетића, јер

њему није доста што Вучетић у свом иредлогу тражи само утицај сабора на избор епископа; он би хтео, да сабор бира еписконе. Осим тога не слаже се ни са оним тачкама у једноставном статуту, које се тичу избора црквене поглавице. Пошто је за тим нретресао све претходне тачке у уставу, завршио је свој говор, не подносећи никакав иредлог. За тим иредседник, Његова Светост г. Патријарх, пошто је већ 2 сата но нодне, затвара данашњу седницу и заказује сутрашњу за 10 сата нре нодне. —

X. СЕДНИЦА. 7. новембра 1892. Његова Светост, патријарх срцски Георгије отвара седницу у 3 / 4 П сати и иозива неровођу М. Грбића да прочита записник прошлс седнице. Перовођа М. Грбић чита заиисник и пошто нико никакве иримедбе на заиисник није рекао, Његова Светост изјављује, да се заиисник одоставерава. Његова Светост нозива неровођу Јов. Нов а к о в и ћ а, да у овој седници бележи говорнике а перовођа Л. 0 б р е н о в и ћ да води записиик. Пре но што се прешло на дневни ред, високонреосвећени г. Мирон еиискон пакрачки узима реч и вели: да мисли, да ће погодити жељу целога сабора, ако замоли Његову Светост г. председника, да својим путем и начином поднесе Њеном Величанству краљици Јелисавети честитку имен-дана јој. — Сабор једногласно усваја овај предлог. Његова Светост г. Патријарх јавља, да су сабору ноднели евоје посланичке мандате Др. Стеван Малешевић за Кикинду, Др. Ђорђе Красојевић за Вршац и Мојсије Мајсторовић свештеник за госпићки и доњо-грачачки срез. — Мандати се ови упућују вериФикационом одбору. Његова Светост јавља даље, дасу саборустигли још и ови поднесци: Молба П. Деспотовића, бившег проФесора на пакрачкој преиарандији, да му се школским саветом од 1874 г. потррђена отнравнина од 900 ®ор. изда, и молба цркв онштине Бојанци за ирииомоћ. Молбе ове су упућене петицијоном одбору.