Srpski sion

С тр . 800.

„СРИСКИ СИОН."

Б р . 47.

да то код њега бива увек — осетио је он, како би његова реч миого више значила у сабору, кад би била изречена у име свештенства, иа макар и једне епархије. Тако би и било. Ал овако се збило, што је морало бити. Његова Светост, иреузв. г. Патријарх га је дезавуисао, рекав му, да не може говорити у име архидијецезалног свештенства, јер нема пуномећи за то. Г. Живковић је — истина с болом — ћутао, јер је тек онда видео, да заиста те иуномоћи нема. Можда је бар онда осетио, шта то значи, бити у сабор изабран од своје браће свештеника. Желели бисмо само да овај случај и некој другој браћи послужи рад уверења о потреби свештеничког удружења, иа ма оно не било ио вољи и г. Др. И. Вучетићу и г. Др. Ст. Малешевићу. Јер, да је одржана сазвана већ скупштина удружења свештеничког, против које се нанослетку и колера подигла, мировинска уредба свештеничких удовица и сирота — била би нретресена и у-

(Наса Свака носета у колико се тиче иастира, треба свагда да буде од што веће користи онима, којих се тиче, и то нарочито у духовном, религиозном иогледу; ио нп световна блага не треба да се нренебрегну. Пастир не треба толико да проповеда, колико да укрепљава и развија осећаје узајамне љубави и поверења између себе и своје пастве; но при том цела посета не сме проћи само у разговору о обичним, световним предметима. Л>уди се већом страном радо занимају и много говоре о својим телесним болестима и нуждама, по у исто време уиорно ћуте о својим духовним недузима и недостатцима, којих често и не познају са свим. С тога, кад разговор пређе на духовне нредмете, свештеник је дужан да узме на себе иницијативу говора и нарочито да се постара за згодан тренутак, кад ће да сведе разговор на нред-

глављена на тој скупштини, и ради ње не би сабор иотропшо 1 У 2 дана, а г. Живковић би знао, шта може у име свештенства на сабору говорити. А да је г. Живковић и други брат свештеник у сабор изабран од свештенства, он би у сабору могао у истину говорити у име свештенства, без страха, да ће га ко у томе дезавујисати, говорити отворено, истинито, јасно и ирецизно, да не рекнемо и смишљено, говорити са сигурношћу, ауторитетом целога свештенства. Тако би могли говорити сви свештеници у сабору и у другим питањима. А овако, могу говорити само у своје име, или ако им је част и сласт, у име странке, која их је још пред саборницом везала и оковала, или се сами оковаше њезиипм ланцима. И још има свештеника, који су иротив самосталног и засебног избора свешт. заступннка у сабор! И м а, ј е р п а с и м а свакојаких! Ј. -

:ак.) мете религиозне. Није згодио све једнако говорити о религији или проповедати; још је горе свакој случајиој теми разговора на силу давати неправилан развитак, само да се приближи религиозној области. Такав разговор ноказаће се вазда неприродним и усиљеним, и изгледаће често неискрен. 0собито време треба изабрати, кад се хоће да говори с домаћицом о њеним домаћим пословима и непријатностима, н. пр. о њеном упорном и непослушном сину, — кад се хоће да говори с домаћином или мушкарцем о његовим иословима, о домаћој бризи и труду, — или кад се говори с човеком, који тражи истину паје нун сумње и неизвесности итд. Разговори ти умесни су онда, кад се свештеник с овим или оним лицем налази на само. Пастир ваља с особитом пажњом да се понаша према особи, с којом жели води-