Srpski sion

Бр. 47.

„СРНСКИ СМОН."

С тр. 801.

ти разговор о иредметима религије и морала, и да брижљиво избегава при том сваки чието зваиичан иостуиак. Јер ако се религиозно-морални разговор нокаже само као Формално извршење пастирске дужности, то ће сви с пестрпењем очекивати краја таком разговору и уживаће, кад се разговор нрекипе и пастир оде. Свештенику је пеопходпо пужпо да зпа запимање, склоност, мисли, осећаје, укус, навике и потребе својих парохијана, и ои треба да их познаје у правој светлости. За сваку посету, за сваки разговор треба да се узме за новод каква приватна практична нел, и ради саонштења те цели нужно му је да добро и што иотпуиије иознаје иородину коју посећује, да зна пмепа, године живота, заиимање, историју и особипе свакога члана те породице. Децу на пр. треба да нита о узрасту, карактеру, школи, читању, друговима, одмору, игри. Каткад може готово цела носета бити испуњена такнм испитивањем ради тога, да свештеник добије пеопходпог и иотребног знања о нарохијанима. Посета треба да је пре свега од користи самом пастиру за одправљање своје службе ; на име, посети треба да је једна између главиих цели то, да се иастир позна са правим потребама својих парохијана, јер без познања тих иотреба не ће им моћи потпупо удовољити. Он је дужан нроучити иропгли живот породице, световни и религиозни, иорекло и сродничку свезу њепу са другим породицама, домаће васиитање њених чланова, њихове заједничке одпошаје међу собом, њихове иређашње тежње и склопости. Те и тима еличне неисцрппе теме за разговор, о којима људи обично говоре с интересовањем, служе често као прекрасна нит за распознавање карактера пастве, њених тешкоћа и препрека у религиозном животу. Треба испитивати: да ли се у породици строго испуњавају прописи црквени и хришћански обичаји? Мма ли у дому библије, или бар еванђелија и псалтира, а тако исто и других књига религиозног садржаја? Да ли сви чланови иородице марљиво полазе недељно и нразнично богоелужење? Учествују ли у општем нјенију, ако је исто заведено, и да ли у опште пажљиво прате све што се

чини у храму? Иолазе ли такођер и недељне школе и ванбогослужбеие ноуке, ако исте иостоје? Ири том се може иснитивати, да ли је овај или онај нарохијанин јасио и разумљиво схватио и примио истине, садржане у нређашњим црквеним ноукама и проповедима. Читају ли дома свето писмо и друге религиозно - ноучие књиге н раснраве? Таким пачином, приватне пастирске посете и опште богослужење и проповед треба да су међу собом у свези, треба да узајамно иотпомажу једно друго, да би се постигла оншта цел: спасење људи. Према томе, пастир може и дужан је за време посете својих нарохијана слободпо говорити о томе, како треба пажљиво слушати богослужење црквеио и ионашати се на п.ему, дужан је говорити о општем пјенију, о приватној и општој молитви. Посећујући иарохијане у домовима њиховим, настир лако може наићи на породицу, која је са свим безбожничка но животу и расиоложају, те која нема нн ирвих појмова и представа о Богу и служби Његовој ; таку породицу ваља упознати са неопходним истинама вере, иоказати, како се врши домаћа молитва, почињући од најпростијих саставиих делова њених: како се треба прекрстити, иа како треба читати и знати кратка славословља и нризивања имена Госнодњег, богоматере и светих; ако буде нужно, треба саопштити и сам текст молитава, штампан или писан; а у случају, ако нородица не зна читати, треба ју на изуст научити молитвама, с кратким разјагањењем садржаја и смисла молитве, и њеие потребе и користи. Особиту пажњу ваља такођер обраћати на људе, који се много баве религиозним предметима, те се ваља поближе упознати с њиховим унутрашњим светом. Таких људи може се мноштво иаћи у нашем простом народу, и за њих је врло нужно топло учешће и мудро руководство свештениково, јер они обично малаксавају и клону под теретом питања вере, која надмашују њихово слабо, но живо религиозно сазиавање, а тешкоћа тих питања постаје често јога већом са самог њиховог незнања; а осим тога рни су извргнути и подсмеху и увр^аШ^^јђр^вте