Srpski sion

Б р. 2.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 21.

нога унравитеља у свету, одговарају са да". . . . „Религија је једина иобуда за морал". . . 1 ) Али неразумна чета бунтовника с „безумпом" лозинком својом „нема Бога" 2 ) дрско управљаше све то против религије у нади, да је и ова пород материје. У њиховим рукама исквари се дело Дарвииово. Није могло да поруши државу Божју, те се само рушило и кварило. Дарвин га није могао нн замислиги тако унакаженога. Изродило се из њега нешто друго, коме је мати Француска револуција, васпитач иевероваље, а кум рационализам. И томе је данас име Дарвииизам. Нека нико не мисли, да је то, што се у науци зове Дервинизам, од Дарвина! Дарвин је оградио своју теорију на природном пољу, но ученици љегови иробише врата на тој огради, одвукоше је са тога поља на високе регионе метаФизичке, обасуше је философским спекулацијама, те из ље почеше градити нову религију и нов морал. Каква је та религија, биће иознато сваком, који је само мало завирио у тајне данашњега запада. Морал иак њихов, то је куриозум и још је слабо познат у круговима. Од њега се грози и велико и мало. Политичари проричу у њему светску револуцију, нриродњаци долазак Месије, а брижни иастпри хришћански антихриста. Загледајмо, ко има право. Брховпо начело органскога света јесте „борба за опстаиак", главни мотор теорије селекције. „У свету нема хармоније, као што бенета теологија, него вечито трвење око хлеба насушнога". 3 ) Да се нешто роди, треба друго да погине. Да се организам развије, треба да се бори. Јер се само у борби развијају социјалне разлике и до савршенијих специја се долази. Човек мора загазити у ту борбу. Мора тежити за својим усавршаваљем, јер је иначе неморалан. Као што видимо, будући морал је рат свију против свију. Таки морал осим што је за ум велики апсурдум, за осећаје наше је јогп и велика власФимија. Душа хри-

Ј ) Оатупп : „ А1Јб1аттипо- с!еб Мепвсћеп"

2 ) тл1. пс 2

3 ) Наске!: ,,"№аШгНсће бсћбрћт^б^евсМсМе".

шћанскога морала: љуоав, нотиштеиа је најгрубљим егоизмом. Дооро је оно, што је мени добро, а зло је само опо, што је мени зло. Човек се понижава до животиње и упућује на слену покорност природи. Слободне воље пе даје нам се, но над свима нама влада џиновском моћи својом механизам. Морал овај је смешан. Он је и без побуде и цели. То вам је само навика, неки инстинкт, који је нрешао с колена на колено и све веће Фазе савршенства достпгао. А каква је цел? Има ли наде, блаженстава каквих? Па цељ је та, да се што боље физично усавршимо. Нада хришћанска је сујеверје. Може ли ко после овога рећи да нам наши идеалинису понижени? Зар је Штраус и др. користио човечанству и његову моралу, што нам је највиши идеал наш Исуса Христа понизио до обична страсна и славољубива човека, којега свако тако олако може достићп ! II док он свлачп Бога с неба до пеке висине на земљи, дарвииизам иде даље — Бог је животиња. Она је наш идеал, по њој се треба управљати у борби за онстанком. Дарвинизам боље би учинио, кад би отворено изјавио, да морал није унраво ни потребан у борби за опстанком, иа би се знало, с киме се војује, него што то завија у кожу јагљећу. Реците слободно: физично савршенство је све и сва; умно у толико, у колико нам даје савршенијих срестава за борбу. Али ја бих рекао, да су и ти аиостоли бол.и и моралнији од њихове системе. Не ће бити и ие може бити узрок том њихово натуралистичко уверење, па ма било здружено и са Кантовим категоричким императивумом, Још тињају у њима некоји атоми жарке љубави хришћанске. Тежња Дарвинизма је да тумбе окрене свет. „Егоиста је моралан". С овим речима мисле они да учине то. Дочим логичари виде у том контрадикцију ш аДјесћ), дарвинисте обожавају у том умни прогрес људски, који се до те идеје узвисио. Бротив чега се цивилизација толико векова борила, а у намери да осиује неко блаженство и на земљи, то сад хоће ови недостојни преставници њени да униште —