Srpski sion

Бр. 8.

„СРПСКИСИОН."

С тр . 121.

ствима не штеди ни врховне јерархијске власти у цркви? Зар то све да чује и сазна од посланика, било свештеничких или световннх, који своје уверење, свој ум, своју душу, своју савест и свој језик вежу нартајским оковима и конопцима, да не говоре истину и не раде добро на сабору, пего оно, што већина клуба одреди? Зар то све да сабор чује и сазна од посланика, који пре саборисаља међу бирачима траже и у одлукама бирачких зборова налазе разлоге за своја мишљења о свему томе; који изван сабора подижу буру и ветар, да се не би у сабору чула истина и разлог истине; зар од послапика, који у сабор улазе спутани имеративним мандатом, и везаних руку до лаката, а одрешених језика тако, да лаж нродају за истину, а своја мишљеља за учење црквенога права ?! Не, и опет не, и никада — не! Него? Само од оних, које не веже иикакви обзир страначки, који су слободии у исказивању својих мисли и уверења, којима је једна цељ пред очима: црква, а један авторитет за суђење: учење цркве и савест; једиио средство у томе суђењу: истина и опет истина; а којима је еФекат, аплауз, популарност и слава — скАческлл с8ета! Част свакоме световном- посланику на нашем сабору, који је изузетно такве моралне квалиФИкације, и ма кад у сабору био. Али као правило би важило, да би такве квалиФикације били сви свештеници, кад би од своје сабраће бирани били у сабор. И све што даље живимо, све ће та квалиФикација битијача, јер ће бити јача и једна друга. Ето, и у томе ми видимо захтев цељи црквене и остварења њезиног, да свештеничке посланике у сабору бирају само свештеници! Јер ио данашњем изборном реду свештеници посланици нису сигурни, да греду тој цељи и њезином остварењу. Нису сигурни за то, јер по томе изборпоме реду данас „народ прописује свештепику како треба уредити нослове цркве, Стадо нодучава

пастира што му ваља радити". (Дане Станковић). * Нису сигурни за то, јер данас велики део свештеника нема „слободу убеђења у црквеним питањима", јер се налази у „нартајским веригама". А у томе лежи опасност за цркву и њену цељ. У тој партајској зависности, у томе неслободном убеђењу баш свештенства нашег, извор је многих зала у нашој нар. цркв. автономији и животу црквенонародном. Тој зависности, утицају туђег убеђења, струјама и бурним временима нодлегла је, на несрећу нашу, и виша јерархија, епископат, кад се је почело аутономисати у нашој цркви. Подлегла, а кад бисмо испитивали узрок томе, иашли бисмо га банг у оиој врлини, коју дапашња, па и свака опозиција наша одриче јерархији и баш епископату, нашли бисмо га у бујном родољубљу. Љубав к народу, која је буктила у грудима и наше внше јерархије, сузбила је осећај дужности к цркви. Кад је у срцу епископа, који су „главе своје цркве", такав плам захватио, зар се чудити томе код свештеника ?! Али је ли то било од користи нашој цркви, нашему народу, нашој аутономији? Пустићемо дра Полита, као пајкласичиијег сведока, нека говори. Ево шта рече, баш у сабору: „Кад смо оно пре 25 годипа почели градити нашу народно-црквепу аутономију, у оно бујно доба прве уставности, на нас је упливисало то бујно доба прве уставности. Ми смо гледали, да наши снољни одношаји црквени буду стављени на темељ што слободоумнији, што демократскији. Ми смо створили по извесним обрасцима, који нису поникли у крилу наше цркве, врло слободоумне и демократске установе, створили смо врло комплицир ан и ад министративни и ренрезентативни апарат". „Па ипак у оном конгресу, који је створио установе, садржане у кр. рескрипту од г. 1868, сеђаше читав епископат". „Ја себи разјашњавам, да се епископат у г. 1864—1865, кад се градила установа потоњега краљ. рескрипта, није