Srpski sion

Отр. 296. „СРДСКИ ОИОН." Бр. 1 9. ОЛАВСКА РЕЧ ГОВОРИО НА ВАЗНЕСЕНИЈЕ ХРИСТОВО У ЋУРЋЕВУ СЕРГИЈЕ П 0 П И Ћ, ЈЕРОМОНАХ.

Побожни Христијани и драга вета христијанска дужност сакупила нас је данас у овај свети храм. Љубав сирам цркве сакуиида нас је нод окриље њено, да песмама духовним прославимо Бога, и да се за часак вијнемо са нашим скромним молитвама пред нресто Божји. На сваком кораку и на сваком месту може се човек Богу молити, али где би се душа православна нре зближила с Богом, него у цркви, јер је она основана самим Госиодем. Њена су врата отворена како богаташу тако и сиротану, она нас учи: да смо сви синовн оца небесног, чије нас око на сваком кораку прати, чија нас милост сваког дана грли. Па како смо, драга браћо, лепо сакупљени ево у дому Божјем, ја ћу вам са овог светог места да прозборим неколико речи о иразнику данашњем о славном Вазнесенију Христовом, у име чега је и храм овај посвећен. До јуче се по свом христијанском свету разлегала песма, којом смо славили тридневно Васкрсење Христово, до јуче смо славилм победу правде над неправдом, која је на крсту расиела сина Божјег, само за то, што је Исус Христос на земљи чудеса стварао, што је истину исиоведао, иравду проповедао, што је ширио науку, која је говорила: да је само један Бог, један отац свију нас., у чијој је руци власт неба и земље, чијој се вољи покорити мора и онај у царској палати као и онај у сиротињској колеби; до јуче смо велим, славили Васкрсеи.е Христово, јер нечати се гроба пораскидаше а из гроба је устао искупитељ света, да васкрсењем својим удари печат науци својој. А данас тај велики посланик божји свршује деио своје на земљи, које му је отац поверио и узноси се славно, славом анђелском на небо, које га прима као љубимца свога, аотацгапостављасдеснасебе и даје му власт неба и земље. И за то данашњи нразник слави свака душа хришћанска, која се часним крстом крсти, у име оца и сина и светога духа. Јест, Христос вазнесењем својим на небо увенчава чудеса своја, а нами отвара две-

браИо1 ри рајске и ноказује нампут, камо се добрим делима и богоугодним животом стићи може. Символа вере VII. члан јасно нам говори о другом доласку сина Божјег на земљу. Христос је иак својим ученицима још пре Вазнесења свога говорио: да ће доћи дан и час, када ће он и опет у свој слави својој небесној на земљу доћи и да ће без разлике свакоме по делу судити. Биће то, драга браћо, суд велик и страшан, страшан, али и нраведан. Бпће их који ће весело гледати у лице сина Божјег, а биће их, који ће се страшити суда његовог. Страшан ће бити за оног, који не послуша речи његове, који хули науку његову, а славан за оног који добрим делима својим заслужи да гледа у лице Божје. Биће их који ће на часу судном милости молити, али ће доцкан — веома доцкан бити, јер ни на овом свету милости не чинише, нити послушаше гласа евангелија, гласа сина Божјег, нити убрисаше сузу сиротиње. 0! тешко ће, велим, за таке душе бити милости на часу страшном, на часу суда Божјег, јер не тражише никада пута опроштења, јер не нослушаше св. писмо, које вели : да не ће Бог смрти грешника, но да се нокаје и да жив буде. Нама није дато знати дан — и тај страшни час, када ће се Госнод и опет на земљи иојавити и као Бог и као судија, иак за то треба да се трудимо у маловременом животу нашем, да стечемо милости Божје и да снремни изиђемо пред ираведног судију, Па, благо оном, који дане живота свога броји по добрим својим делима А благо души, која је у животу с.воме по светлом путу Христове науке ходила. Па за то, хришћанине, слушај н уважавај свету науку своје свете цркве Христове. Јер где се и може човек пре зближити и здружити с Богом, него у цркви, и где ће толико утехе наћи ојађеној души, као у цркви, у којој су вазда невндпми анђели Божји, који чују усрдне молитве наше и носе их иред престо Божји. А снађу ли човека разне беде и невоље, зар не ће нај-