Srpski sion

„СРДСКИ СИОН."

пајпре милости проеити код Бога. 0 ! та људи су често немилостиви: „Те милости никоме не деле, „Нити знају за јад сиротана!" Читам ти са лица седа старино јаде твоје велике. Набрајаш читав низ неродних година, које новукоше за собом и друго зло, те ти је жао, што се не може данашња храмовна слава ваша

иророци воде под окриље вере назаренске. Прах из гробова њихових ено вас иреклиње, дане слушате учитеља лажних, који су унропастили имање своје, преварали брата и комшију, те са нерада, притиснути сиротињом, беже у загрљај вери назаренској, а напуштају дивну веру своју православну, за коју претци наши ни крви своје штедели нису. 0! и не могу вам набројати небројених злих иоследица, које је створила та нова

прославити онако, какоЈу у сретније дооа сла- вера назаренска . Дроклет нека је онај, која је иосејао то семе отровно међу побожан народ српски. У она времена, ееда старино, које ти добро памтиш, док се не нојавише ти лажни

више претци твоји! Но никад богоугодније не ћеш прославити славу твоју — славу храма свога него побожним молитвама и песмама духовним, које нам узвишују данашњи Христов празник. Али, добри мој роде и народе, бадава ћеш славити речима данашњи нразник, ако га не славиш у срцу свом, бадава ћеш у слави и изобиљу живити, ако одвратиш лице своје од бедних и невољних, који су принуђени у име Бога на твоја врата закуцати. И ако из срца славимо данашњи велики празник, стићи ће нам молитва нредпресто свемогућег Бога, без чијег благослова нема нанретка, нема среће, ни у богаташкој налати, ни у сиротињској колеби. Не могу мирне душе, драга браћо, сићи са овог светог места, а да вас но дужности својој, као служитељ олтара Божјег, не упозорим на једну немилу појаву, која отима маха у нашем негда дичном месту. Тешко је разлога наћи појави тој немилој, која се ево укорењује с дана на дан, која пушта своја сура и тамна крила баш овде у нашем месту. И гле, зар се не стидите гробова ваших дедова и прадедова, кад доиуштате, да вашу браћу, да вашу децу, лажни

учитељи, који обарају закон и Божји и грађански, који презиру обичаје своје народне, а не иале воштанице о крсном имену, док се, велим, не нојавише ти заблудели синови, ниси могао наћи: да син оца у старости напушта, нити ћерку, која би негу мајке своје заборавила п без благослова у свет залутала. Ал данас.... ох, и горе ће бити, добра се сећамо, а зло нам кућу претрпало; место слоге ево данас неслога је над нашим местом раширила своја крила. Побожни осећај се губи, ишчезава и нестаје га, и ми зар још да јуримо иутем, који нас води у вечити мрак!! Не, — освестите се и заблуделе доведите на материнска недра наше свете цркве, која праведнике милује, а грешнима прашта. 0, будите уверени, да ће нас сам Исус Христос са престола свога свагда благосиљати, и да ће нам отворити двери рајске царства небесног, где анђели вечито нроносе силу и величину оног, који се данас славно вазнесао на небо....! — Амин!

ПОСЖЕ СДБОРД.

(Наставак.) Ако сабор 1879 није нашао за оправдано, да одступи од рескриптуалног начела слободног избора цркв. општ. иредседника, то је могао, а имао је и разлога, да учини сабор г. 1892. А имао је разлога баш у иекуству од 1868 до 1892. г., које искуство дру Вучетићу није довољно за пресуђивање наших автономних установа, али га у неколико ипак утврђује у уверењу, да би измена у смислу „устава" била штетна. Искуство и до г. 1879 — дакле пре^изу" наше автономије — довољно

з е т н о г с т а њ а

је било баш првацима сабора од 1879, да иредложе ту и такву измену, коју је предлагао донекле и „устав". Томе је доказ др. Полит, кад опозиција не дозвољава већ ни дру Ники Макеимовићу компетенцију тога истог искуства. Томе је доказ и предлог саборског одбора 1879. г. И ми ћемо овом приликом најбоље учинити, ако замолимо дра Полита, да о томе искуству, којега је и он био г. 1879, у погледу слободног избора иредседника, даде дру Вучетићу неколико прелекција. Њему ће ваљада више веровати, као своме