Srpski sion

„СРПСКИ СИОН." С тр . 599.

В р . 38.

ближњему, а оеобито према сиромаху (19, 9 18). Овим строгим налозима присаједињавају се и други, међу којима се надазе неколико, који се односе на богослужење (19, 19—37); за тим се говори сг престунима, који се смрћу казне, а наиме: ако би се ко усудио нринети синове своје на жртву Молоху, казниће се смрћу; забрањује се обраћатп се врачарама и гатарима и питати их за савет; исто се тако забрањује злостављати родитеље, чинити тешке грехе прељубе (20 1—27). II. Од свештеника захтева се већа чистоћа, како спољашња, тако и унутарња, услед чега се њима нриписиваху особита правила, која се односе на чистоту, како спољашњу, тако и унутарњу; наводе се особити случајеви, у којима свештеници дужни беху чувати се од оскврњења (21, 1—22. 17); ставља се у дужност свештеницима, да особито пазе, да животиње, принашане на жртву, буду здраве,- и без сваке мане; јер, која би животиња имала ману, така жртва неће се примити код Бога, (22, 18—33). Ш. Даља правила тичу се народа и свештеника заједно (23, 1—'27, 34); у њима се заиоведа наиме.: да строго чувају од Бога наложене празнике и суботу (23, 1—44); за тим се заповеда, да у Скинији непрестано горе свеће т. ј. жишке иред Господем ваздан, и да се налази 12 колача на чистом столу пред Господем, (а то су тако звани : хлебови предложења) у знак чистоте народа (24, 1—9); а за тим се говори, да се богохулиоци имају казнити смрћу; при чему се говори о закону освете т. ј. шта се има радити са оним, који би хулио име Божје (24, 10—23); за тим се говори, како се свака седма година има сматрати и празновати као седми дан, т. ј. као субота и има бити одмор земљи; исто се тако налаже, да се светкује свака педесета година т. ј. јубиларна (25, 1 —'55) ; свима пак онима, који ове заповести буду чували, обећавају се многа добра, а исто се тако нарушитељима ових заиовести Божјих обећавају цајгрозније казне (26, 1 — 45); овоме се придодају још установе, које се односе на добровољно примљене завете и на уплаћивања, која се тичу откупа заветованих ствари (27, 1 — 34). Четврта књига Петокњижија зове се у 1 ј ХХ . тумача: 'Ар^си т. ј. бројеви, „јер се у њој садржи број целога наро^а, после тога како

је свако колено јудејско било пребројано по налогу Божјем" (Синопсис Атанасија великог); равини називају четврту књигу: „У пустпњи" , јер она обухвата и излаже време, у којем су се Израиљћани налазили у пустињи. Закони, изложени у књизи Левит, били су дати на гори Оинајској, прве године путовања у пустињи (Левит: 1, 1; 26, 45; 27. 34); за тим се прекида ред излагања путовања, изложењем и описивањем Синајског законодавства, који опис и продужује божанствени писац, иастављајући исти, где га је прекинуо био, и доводећи га у свезу, почиње излагање од првога месеца друге године путовања, па продужује све до 11-ога месеца четрдесете године по изласку из Египта. При томе божанствени писац описује дога^аје ие у непрекидноме реду, како иду једно за другим, већ. их описује у кратко, шта више преко неких прелази сасвим ћутећки, као што и време т. ј. дуги перијод времена од Јосифове смрти прелази; исто тако и о 37 година путовања говори врло у кратко. Божанствени нисац имађаше намеру изложити еудбину не свију Израиљћана, него само оних, који имају ближи и непосреднији одношај у чувању откривења —• ради спасења свију - људи. За то и видимо, да сви Израиљћани, који изађоше из Египта, за своје роптање беху осуђени праведним судом Божјим на смрт у пустињи, јер се показаше да нису достојни сачувати откриI вење Божје, кроз које су требали сви људи да се спасу. Баш због тога узрока Мојсије и понавља започето причање, напомињући само ову истину, не упуштајући се у подробно излагање исте, шта више ништа не говори о целој то.ј генерацији, која је изумрла у пустињи, изузимајући што напомиње нека само факта, из којих се јасно видети могло, да Бог пази на испуњење закона свога, и отрого казни нарушиоце истога закона. МоЈСИје почиње своју повест од изумрле генерације и доста нам подробно приповеда, шта се све догодило од првога па до једанаестога месеца последње године путовања. Узимајући у обзир таки карактер времена, ми ћемо разделити саму књигу на три дела: Лрви део (1, 1 —14, 45) говори о томе, шта се догодило — пре него што се Бог одрекао те грешне генерације, која није видела обећану земљу, већ је изумрла у пустињи, а