Srpski sion

С тр . 600.

„СРПСКИ СИОН."

наиме у прва два месеца друге године, но само у обратном реду.* Пре свега излаже се оно, што се догодпло у другом месецу друге године (1. 1 — 0, 27). Пребројавање синова израиљевих (1, 1—4, * На питање, зашто је пнсац пренебрегао хронолошки изложити поједнне догађаје, држимо за нужно одговорити. да је то учинио из особитих обзира т. ј. да неби у књизи ред покварио. Намеравајући опнсати у овој књизи поглавито путовање у пустнњи, Мојсије није могао одстунитн од реда, којим беху поједина колена — једна за другпм распоређепа у логору на путу, исто тако не могаше изоставити ни описнвање онпх дужностп, које имађаху отправљати левитске фамилије, приликом иренашања ковчега завета н свештенпх утварн. — 0 свему овоме говорн — у другом месецу. Не желећи тим начином т. ј. описивањем распоређења 12 колена и описивањем дужности левитских прекидати свезу повести, Мојсије у обратноме реду описује пре свега оно, што се увек чувало за време целога нутовања, на тек за тји 4 почео је излагати оне догађаје, којн се догодише првога месеца, друге године путовања.

49). Пребројавају се сва колена по породицама, изузевши Левино (1, 1—54) и заповеда се свакоме, да заузме оиредељено своје место на путу у логору (2, 1 — 34); пребројавају се по породицама и .Гевити, који беху посвећени Богу место нрвенаца и који беху назначени на служеље при Скинији; указују им се опредељене за њих дужности (3, 1—-57), које се дужности за тим подробно описују (4, 1—49); овоме се још придодају: закони о свему, што је нечисто, о удаљивању свакога нечистога сместа из стана (логора); за тим долази набрајање грехова, који се опраштају, ако дотични призна да је скривио и ако врати накнаду за штету учињену; за тим се говори о женама, које би потпале под сумњу љубавну, какав дар треба да се принесе од свештеника за исте (5, 1—31); говори се за тим о назирејству н о делењу благослова — Божјег —■ кроз свенггенике. (6, 1- 27)

(Наставиће се)

»4^

О НЕРЕЛИГИОЗНОСТИ.

ема пера, које бн описало, нити усана, које би испричале оно страховање и „забринутост, које обузима родитељска срца, када виде, да им је најдрагоценије благо, предмет жарке љубави срца њихова — чедо њихово напустило праву стазу, која води човечанском животу, правој срећи и блаженству, те пошло странпутицом, која води моралном наду и покварености. Ово страховање појмићете ви, добре мајке, које сте у борби са животом својим дали живота деци вашој; тек ви знате појмити ово страховање, који љубите децу вашу више живота свога. Па услед те жарке љубави страхујете, да л' ће од ваше деце постати ваљани и честити људи, који ће увенчати венцем славе брижну душу вашу, или такови, који ће на старачке сребрне власи ваше нанети стид и срам. Оправдано је страховање ваше, особито у данашњем добу, када се шири ио целом свету нерелигиозност, која све, што буди у човеку узвишеније осећаје, што води човечанском животу, оплемењује срца и успокојава душу човечју — одбацује, и тражи основ и путевођу * Но скици слободно израђено.

за живот "*са свим с друге стране. А овај пут, пут нерелигиозности не води к добру, јер је она основа свакоме злу, она упропашћује и морално и физично како сваког члана друштва по на особ, тако и пеле народе. 0 овој кужној болести, о овој — да се тако изразим — философској манитостн желим коју овом приликом рећи. Вера је светлост, па ко је њчме просветљен, тај неће ходити по тами; а нерелигиознот је мрачан вртлог, у који, када уиаднемо, не можемо чинити ни један ноуздан корак. Религија нас на лаки' крили' узноси к небу горе, а нерелигиозност је страшан терет, који нас земљи веже. Зар не би за не доста паметног држали оног човека, који хоће да преплови бурно море, иа место да седне на лађу, која би га сачувала, да не утоне, а он привеже за ноге своје тешко олово и тако се баци у вале морске? Исто тако несмишљено чини човек, који нема вере, који је провејан нерелигиозношћу. Хоће да нреилови бурно море живота, а неће да седне на лађу религије, него привеже за себе тешке терете нерелигиозности и