Srpski sion

С тр . 486.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 29.

браком као два највернија друга у овом земном животу ради узајамне иомоћи и ради богобојазљивога и Хришћанског поколења; и тако постају хришћанске породице, које све св. црква осењава невидимо својим крилима. Но јеси ли ти слаби и смртни човече пао у тешку болест. призвао си свенггенике, и служитеље св. олтара, а они се над тобом моле мажући те св. јелејем, а ти оздрављаш те хвалиш свога Творца; а је ли те он себп позвао, умпрен и утешен остављаш — овај свет. Ето браћо тако велпким дарпма награђује вас св. црква, тако велика и драгоцена блага у њој су за вас сабрана, па ју за то увек треба да нрпзивамо; 0 драга п добра мајко наша! ми смо ерећни, што се можемо назвати твојом православном децом. Заиста је милостива и добрамати, јер ће се она стас рати за ваше снасење и онда, када ко од вас за навек очи заклопи, а тело му буде хладном гробу нредано, и тада ће се у њој узносити молитве Оцу небесноме за ваше покојнике. Годпне пролазе, гробови се множе, њих зелена трава покрива, свега ће настати, али успомена на њих у св. цркви нпкада неће. За то поштујмо св. нашу цркву, љубнмо ју из свег срца, као што невина дечица љубе своју мајку, никада ју не заборавимо, као што п она увек на-

на уму пма; Сматрајмо се срећнима, да можемо у њој проживити п један дан, јер тамо влада са Серафимима у Херувимима сам Христос Бог. Тако, љубезнп Хришћаипне, увек долази н нриклањај колена своја скрушеним срцем пред светпм олтарем; моли се од свег срца нокајнпчким сузама небесном Оцу своме, јер овде на св. престолу влада п жпвп онај, чпјеоко све проницава, господари онај, који сваку молбу твоју може уважити и иепунити. Овде је у цркви Он тебп најближи. Његова је доброта нарочито ту неизмерна, јер он се ту телесно за тебе човече жртвује и сиира крвљу евојом све твоје грехе, које си учннио. Овамо с иобожношћу долази н бићеш спасен, овамо прибегни и у жалостн п у радоетп својој н у свакој прнлпцп жнвота свога. и ту ћеш свагда наћи мелема и утехе душевне; пригрли неограниченом љубављу своју св. матер цркву, и она ће те нривести вечном жпвоту, гдс царствује Господ Бог с једнним Сином својим и нресветим п благим и животворећим својнм Духом на векове векова. Амин.

У Земуну, 18/УП. 1894.

Симеон Араницки протоир. капелан.

ИЗ ЦРКВЕНОГ ПРАВИЛА И ЦРКВЕНЕ ХРОНОЛОГИЈЕ.

Расправља: Југ СтаникиК, иарох. (Наставак).

III.

Има ли недеља ев. праотаца (друга пред Божићем) поред поеебног имена и евоје поеебно јеванђеље? Једна између мииејеких (месечиих) недсл>а јесте и недеља св. нраотаца. Сне минејске недеље имају своје посебно *име и своје ноеебно јеванђеље. Па како и друга недеља пред Божићем има своје иоеебно име, то бн требала да има и своје поеебно јеванђел>е. Иа има ли? Г. Р-ц у „Одговору" свом рекао је, да је 1887. год. у недељу 13. децембра требало прочитати „јеванђел>е недеље св. нраотаца," („Г. И." 1888. стр. 24) и тиме рекао, да недеља св. праотаца има своје посебно јеванђеље. Пок. Ш-к тврдио је, да „недеља св. праотаца нема свога нразничкога евангелија, него је за ту недељу прописано типиком „радовое" евангелије недељи 28-ој, које се мора у недел>у св. ираотаца читати, било да је дошла 28. недел>а на ред, или да није" (Тамо стр. 87) На што је г. Р-ц изја-

вио, да Је он „у своме одговору хотимично учичинио ове погрешке: 1.) да недеља праотаца има поред особног имена и своје посебио јеванђеље" (Тамо, стр. 167.), а то значи, да се и г. Р-ц еа пок. Ш-ком сагласио у томе, да недеља св. нраотаца поред посебног имена нема и сВога посебног јеванђеља. Па је ли баш тако? Да своју трвдњу иокаже иозвао се нок. Ш-к на правило под 11. децембром у типику наведено: (5) зд-к Е/Подн нлк > стћ1\ - к прдсц-д кое число прилВчитсА. Дш,е н нрежде нли ки, иин иосл^кжде, нл лУтбргТи еу /Г п чтн нли ки., ® /1$ки лач. оз . . . непре/и-кнни) едино. Д кх КИ. нлн> ЧТН ()л\ДОКОе, КОЕ ИрИЛ^ЧИТС/Л инма нли." Друго сказаније наређује, да се у 28, недељу но Духовима има прочитатп јеванђеље од Луке зач. 76. — „Окорникх К1=Л1Х лгкс/лцел1&" каже, да се у другу недељу пред Божићем, у недељу св. нраотаца има читати јевапђеље од Луке зач. 76. У самом слогу јеванђеља исиод