Srpski sion

Бр. 29

„СРИСКИ СИОН."

Стр. 487

76. Лукиног зачала стоји овако: 7 ,Нед'кла ки . .. (тТ{ же и кх нХјо праоцева". Дакле: између типика и самога јеванђеља је очигледна и нотнуна онрека, противност. Јер док се по тппику јеванђеље од Луке зач. 76. има читати само један пут; у недељу св. ираотаца, дотле се — но књизи јеванђеља — јеванђеље од Луке зач. 76. има прочитати два пут: у 28 недељу по Духовима и у недељу св. ираотаца. Према томе једно од овога двога није добро, није правилно; једно је ногрешно. Тврдњу пок. Ш-ка, да правило типика може стајати у противности са правилом сказанија назвао је г. Р-ц „глупом, лудом и јеретичком тврдњом" (Брошира, 16.) — међу тим, ето видимо и уверисмо се, да тииик са сказанијем доиста може стојати, нак и стоји у онреци, противности. Сад је питање: где је погрешка? Је ли погрешио типик одређујући, да се јеванђеље од Луке зач. 76. има читати само један пут; или је погрешило само јеванђеље наређујући, да се то јеванђеље два пут прочитати има? Не знам, нгга би у одредби књиге јеванђеља могло бити погрешно. Но расмотримо ли добро слог, текст нагеденог правила из типика: наћи ћемо у њему и видетн неко протуеловље, неки несмисао. Шта вели типик? — Да се јеванђеље 28. недеље — 76. Лукино зачало — има читати у недељу св. праотаца, а у 28. недељу чита се јеванђеље друге недеље, која је на реду; другим речима, да се јеванђеље 28. иедеље у 28. недељу — никад и никако читати не сме!! Назвати 76. Лук. зачало јеванђељем 28. недеље, значи рећи: то јеванђеље читај у 28. недељу: а рећи, да се у 28. недел»у чита јеванђеље, која је на реду, злачи, од напред реченога противно тврдити и одређивати Није ли то протусловље? А рећи, да се јеванђеље 28. недеље у 28. недељу не чита; — нијели то несмисао? Па по чему се и назива 76. Лук. зачало јеванђељем 28 неде.ље, кад се тојеванђеље у 28 недељу читати не сме; и кад се у 28. недељу — тако рећи — свако друго јеванђеље чи тати може и сме, само јеванђеље од Луке зач. 76. никад и никако не?! Јеванђеља добијају своје име и назив по оној недељи, у коју се прочитати имају; на како и по чему је до-

било 76. зачало име и назив: „јеванђеље 28. недел>е"? Строго узев: 28. недеља - по типику — и нема свога јеванђеља; њено је јеванђеље оно, којејој допадне, ); ко( прилВчитсА" Према томе 76. Лукино зачало пије редовно недељно јевинђеље 28. недеље по Духовима. Међу тим, 76. Ј1ук. зачало није ни носебно, минејско-недељно јеванђеље недеље св. праотаца, јер г. Р-ц сагласно се пок. Ш-ком тврди, да недеља св. праотаца нема свога иосебпога јеванђеља. Е сад: 76. Лукино начело нити је редовно неделшо, јеванђење 28. недеље по Духовима; нити је носебно, минејеко-недељно јеванђеље недел.е св. праотаца! Па какво је онда то јеванђеље?! Књнга јеванђеља каже, да је 76. Лукино зачало и редовно недељно јеванђеље 28. недеље по Духовима, што доказује име и назив: „јеванђеље 28. недеље", и посебно, минејско-недељно јеванђел>е недеље св. праотаца, што се може и доказати. Сам типик каже, да се у недељу св. ираотаца чита „0диио" јеванђеље: Лука зач. 76. По иравилу тииика о служби у недељу св. нраотаца: ,,Радх нли шстдк/МТГа ", редовно-педељно јеванђеље изоставл.а се, искључује се. — Јеванђеље од Луке зач. 76. или је редовно-недељно, или је носебно, минејско-недељно јеванђеље недеље св. праотаца. — Но редовно недељно није, јер се нли" оставља, искључује. А кад иије редовно-недељно, онда је посебно минејско недел.но јеванђеље недеље св. преотаца. 11ли зар јеванђеље једне редовне недеље не може бити посебним јеванђељем неКе минејске недеље? А како може једно васкрсно-јутрење јеванђеље бити празничним литурђичким јеванђељем неког великиког иразника, н. пр. 6 васкрсно јеванђел.е чпта се на литурђији вазнесења Христова, а 9 васкрсно јеванђеље чпта се на литурђији „Антипасхе". Приметити ми је, да — по сведоџби Ј. Живковића — и у србуљским јеванђељима иснод 76. Лукиног зачала стоји, да је то јеванђеље и 11. Лукине. 28. недеље по Духовима, а и недел.е св. праотаца. Како је у грчком јеванђелистару — не знам. (Наставиће се).