Srpski sion

С тр . 220.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 13.

владавином и под заштитом IX. чл. закона од год. 1868. бар толико прува на слободан избор наше црквене ноглавице -дозволити може, колико емо га под апсолутним владавииама уживали. Трећи је гравамен пашега народа, да се при упражњењу митрополитске столице — т. ј. за време весИв уасапМае од стране државне власти имепује администратор, који стоји на челу ексекутиве нашег целог црквено-автономног организма. Ја нисам тога осведочеља дајеунашим автономним установама провиђено, да је за време весИз уасапИае најстарији епископ по посвећењу уједно и администратор српске митропо:шје, он је по иостојећим установама само толико овлашћен, да на народно-црквеном сабору пред&едништво води, а нема нраво да води администрацију митрополије. Али при свем том што се институција адмннистраторства већ око две стотине година у цркви нашој практикује, ја ипак не могу никако са, том институциом да се опријатељим. Иојам сваке автономије исклЈучује сваку страну ингерснцију. Кад дрлсавпа власт па чело ексекутивне наше автономне управе поставља и пменује адмиппстратора, онда је то у ствари просто нопиштење автономије, јер автономна управа и постављање најглавнијег органа те управе од неавтономне власти, то су сасвим супротни појмов.и који се међусобно искључују. Ваша Преузвшиеност г. министарски председниче! Поглавити извор зала, на којима наш црквено-автономни живот лаборира, лежи свакако у тој околности, што правни одношаји иаше автономије према држави нису установљени, од носно што држава не признаје нашој црквеној автономији оне атрибуте према држави, које јој по појму автономије п чистоме слову закона несумњиво иду. Када би ми госнодпне министарски председничс добили уверење од стране државне власти, да ће се она ограничити просто на највиши државни надзор, да се неће ингерисати у каше автономне послове, да неће вршити трећу и последњу инстанцију у свима нашим црквеиим, школским и фундационим сиоровима, да ћс признати народу слободан избор црквене поглавице и да нам неће на чело наше автономне ушраве октроисати никакве администраторе, онда би наш црквени сиор на брзо био решеп, јер све остале наше интерне размирице ми би међуеобно врло лако и врло брзо раеиравили и изравнали. Показао сам дакле јасно, где лежи узрок наше автономие болести, коју би Ваша

Прсузвишеност имала милости да излечи, а показаћу и начин, којим се то учинити може. Ваша Преузвишености I - . министареки председниче! Наше дапашње ирилике, односно неприлике на автономном пољу врло су сличне оним политичким прилнкама односно неприликама, које су носле догађаја од год. 1848. у Угарској наступили. Устав је био нокошен, закон погажсн, ансолутна владавина заведена. Док је сила трајала, дотле се то трпити морало, али је свака сила само за времепа. И у Бсчу су увидили, да се таково стање не може на дуго одржати. Почсли се световати у Бечу, како да се иомогне незадовољству у Угарској и да се удесе политичке прилике у земљи. Покушало се са октобарском динломом, није ишло; покушало се са Фебруарским патентом није шпло; иокушало се са нрпмашком копФсренцијом у Острогону, и то пије ишло. Тада је устао мудрац паше земље славне усномене Фрања Деак, те је нустио поклич, који је од целога народа одушевљепо нрихваћен п који јо гласио : Повратите, нам нашу конституцију, ириведите у живот законе од 1848, а све остале иослове ми Ием.о у корист земље, у корист целокцнне монархије и на задовољство круне сами обавити. Тај је- ноклич помогао. 11 ми смо данас од прилике у том истом положају. Чује се и говори се, да се оће н са нама неки експериментп да чини. Дужност пам је нак најнонизније упозорити високу владу, да такови покушаји неће пикако пОжеланим п1одом уродити. Ако озбиљно желимо санирати данашње заплете п обнормалности у нашем црквено-автономпом животу, онда се и ми прихваћамо лозипке мудрога Деака, која гласи : иовратите нам нашу црквену конституцију, усиоставите IX. чл, закона од год. 1868. у својој чистоти, иоштујмо наредбе тога закона у целом пространству, — а све остале наше унутрашње иоелове ми Иемо и лако и брзо у корист цркве и народа нашег, а на иодиуно задовољство светле крунр и високе владе обавити. У шесдесетим годинама, када се водила борба за усиостављање угарске конс-тптуције, владала је у Бечу струја, која је у познатој теоријп др. Лусткандла свога израза напига и која је гласила, да су догађа.јима од год. 1848. политичка нрава Угарске поништена и да Австрија од свога стеченог права на Угарску иоиустити не може. II на то је одговорио мудри Дсак овим речима: Права, која ее тсмеље на закону и на