Srpski sion

С тр. 4.

бр. 1.

„ако мпслиш божји бити ^чини добро за живота

„кад човјека самрт снађе „ништа собом не понесе „до скрштене бјеле руке „и ираведна дјела своја". И тој Богословији, чистој, хришћанској, научила је српски народ наш света православна црква наша, и у знак признања свога примила толике народа нашега синове за светитеље, јер су свијетлили свијету животом својим и дјелима, и Христова евангелија ријечи испунили: узели на се крст, пошли за Христом на Јордан, да изврше сваку иравду, пошли у пустињу да се одупру свакоме искушењу ; а пошли и на саму Голготу, да и мукама засвједоче љубав своју према Богу и ближњима, и то, исту ону љубав, ради које дошао је с неба на земљу Христос, да измири небо и земљу, да измири људе с Богом и са собом. И зато Христу помаже сваки онај, који ради о миру и љубави, јер иде за оним, за чим је ишао и Христос, иде да измири људе с Богом и међу собом, иде да буде ' једно стадо и један пастир, да буде једно тијело и једна глава, — црква, тијело Христово, и глава јој Госиод Хрисшос! И за ту помоћ Христу, добива сваки раденик у винограду Господњем. праведну награду од Христа и Бога, јер Бог је љубав, и људе с Богом љубав спаја, а мржња раздваја, и с Богом и с људима. Те божје љубави нек је пуно, данас и свагда срце наше, а у души нашој нека се никада не губи глас данашње пјесме ан^елске: „(гллва ко вмшнихк Еог8, н на з«/илн лшрк, кх чмок^ц-^к виагоколенје!" Браћо свештеници од оба реда, и мили мој роде и народе: Мир божји! Христос се роди! Амин. У Пакрацу, пред Божић 1899. Гореспоменути смиреНи Епископ М и р о н.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Неколико ријечи о промјени еадањег наетавног плана из вјеронауке у препарандијама. У овом цијењеном листу било је већ доста говора и расправљања о наставном плану из вјеронауке у средњим заводима, те су том прпликом прокритиковани и сви постојећи уџбеници за те заводе, и, рекао бих, осим два или три, сви пронађени као неподесни, те изражена потреба, да се замијену другима бољима. У ту сврху повјерена је израда тих нових уџбеника лицима, која својом спремом, знањем и практичним искуством дају довољно гаранције, да ће свој посао израдити на опће задовољство. Па и ако је то тако, посао иде ипак врло споро, и у овом цијењеном листу чуо се врло оштар прекор још прошле године, дакле након скоро три године од анкетне сједнице, због споростп. Но, хвала Богу, након 3 1 / 2 године инак угледа свијета један једини уџбеник, који је апробиран и одобрен за више разреде средњих завода. И ми доиста можемо бити задовољни, јер ако смо морали дуго чекати, барем смо дочекали ваљапу књигу. Кад би знали, да ће и други уџбеници овако добри бити, не би имали разлога љутити се, па макар морали још које вријеме чекати. Није ми намјера, да се упуштам у детаљно критиковање и приказивање „Моралке", што ју је израдио г. Оава Теодоровић нрофесор и катихета у реалци Земунској; јер би то бпо излишан посао, пошто је она прошла кроз зналачке руке, кроз руке онијех, који су били и компетентни и спремни да о њој свој суд пзреку. А тај суд морао је бити добар, јер је на темељу само таког суда могла бити примљена и одобрена као уџбеник за више разреде средњих завода Па ипак нека се и мени донусти, да као катихета речем, да сам се овој књизи обрадовао као озебао сунцу, а нрочитавши је, био сам усхићен, јер признати морам, да ми се ове врсте књига, као уџбеник, ни једна, што сам их при руци имао, није толико свидјела, као ова „Моралка" г. Теодоровића. Г. Теодоровић је своју задаћу озбиљно схватио, те је као вјешт и искусан педагог