Srpski sion

Врој 1.

„СРПСКИ СИОН"

Стр. 5.

своју „Моралку" удесио по свпма педагошкодидактпчклм захтјевима, којп се траже од једног ваљаног и згодног уџбеника. Она је тамап за ученике завода, којима је намијењена; таман добу и узрасту, те интелектуалном развићу младежи, за коју је написана, — нрикладна. И не само то, него она је својом систематском обрадом, својим занимљивим излагањем предмета, својим лијеним српским језиком така добит у нашој књижевности, да се слободно може препоручитп сваком интелигентном православном Орбину, који до свога Православља држи њешто, као корнсна поучна и занимл>ива књига. Поздрављајући „Моралку" г. Теодоровића са искреном добродошлидом, молимо и осталу господу, коЈима је повјерена израда осталих уџбеника, да се пожуре са својим послом и да нас што прије обрадују овако ваљаним уџбеницима, као што је „Моралка" г. Теодоровића, па ће их пратити благослов оних, који ће се користити њиховијем трудом, знањем и љубављу, којом су радили свој посао. 0 моје стране, као катихете у препарандији, једина замерка овој „Моралци" г. Теодоровића, била би та, што иоред онога : „за више разреде средњих школа", не стоји још „и за пренарандије". У овом цијењеном листу, као што споменух, нретресан је наставни план из вјеронауке за средње заводе свестрано, темељито и исцрпно, али наставни план за препарандије није ни додирнут. Једино изражена је жеља, као да се изједначи са наставним планом виших разреда средњих школа; али на томе је и остало, јер од доба како се .је о наставиом илану расправљало у анкети, и како су подпјељене израде уџбеника, па до дана данашњега, не спомиње се о промјени наставног плана у препарандијама, баш ни ријечи. Ето, издаје се један уџбеник, који .је дјело анкете, којој је повјерена израда тијех уџбеника и израда наставног плана, одобрава се тај уџбеник за више разреде средњих школа, али о препарандији не говори се баш ни словца. У препарандијама остаје и даље овај овако примитивни и застарјели наставни план. Једино дозволом високе кр. земаљске владе „ може се и ова књига употребљавати и у пренарандијама земаљским; а остали наставни план остаје досадашњи. Сад и опет лупај главу што ћеш с овом књигом,

гдје и како да је употријебиш, поред старог наставног плана? Смије ли катихета по својој вољи, памети и наручности, да поред постојећег наставног плана увађа ову књигу тамо гдје се њему свпди; и који ће постојећи предмет избацити, кад пх прописује наставни план, а он не зна, јер му се не каже, у који течај препарандије, и мјесто кога досадашњега предмета да уведе одобрени уџбеник. Да нрегледамо досадашњи наставни план у препарандијама: I. течај. „ПриповиЈ'етке старог и новог завјета" по Ђ. Даничићу и I. дио „Пространог катихизиса" од Н. Г Б. Вукићевића (2 сата недјељно). II. шечај, II. дио „Пространог Катихизиса" од Н. Ђ. Вукићевића и „Литургика" од Н. Живковића или „Изјасненије литургије" од Н. Ђ. Вукићевпћа (2 сата недј.) III. течај „Историја хришћ. цркве" од Н. Живковића. IV. течај „Еатихетика" и практичне вјежбе у предавању вјеронаука у основној школи (3 сата недј). Дакле у који течај да уведе катихета норед оваког наставног плана, ову књигу и ако се допушта, да се може употријебити. По наставном плану за средње заводе, спадала би у Ш. течај, али по постојећем плану за препарандије тамо спада „Историја Хришћанске цркве" ; куда онда с њоме? У П. течај може бити мјесто П. дијела „Простр. катихизиса" ? Али не би ли можда тамо било прерано, а осим тога, тамо спада и „Литургика" ; па куда, ћемо онда с њоме? Доиста, кад промотримо ову управо збрку у наставнои плану за препарандије, онда морамо рећи, да би већ једном било вријеме, да се тај план или са свијем пзједначи са наставним планом за више разреде средњих школа, или да се са свијем из основа поправи и према потреби учит. приправника удеси, јер овавав план не само да не одговара, према педагошкодпдактичким начелима, доби и узрасту младежи, него је он управо незгодно и за ту младеж, која ио њему мора да вјеронауку изучава, а и за катихету који по њему мора да предаје. Али, што је .још најгоре и најжалосније, овијем се постојећим планом вјеронаука унраво омаловажава, баш у очима оних, који треба да друкчији појам о вјери понесу у онај мали