Srpski sion

С тр . 270.

„ОРППКИ сион а .

Б р . 17.

гија БранковиЛа. Учиниће то сваки Србин, само ако се чистим српским мдеком одојио, истинитим поносом српским понео, родољубивом мудрошћу и моралном снагом довољно опасао. Биће их, који учествовати и неће, јер неће моћи себе победити. А има их и недостојних, да у сутрашњој сдави учествују. Недостојни се сами луче и проказују. Они ће у страну, јер недостојни да се пред великим добротворима народа свога и — покдоне. Тако је увек и бивало, јер сунце још није огрејало, нити је земља понела човека, да је од свију људи признат и слављен био. Још нико није примио благодарност од свију, којима је добра учинио. То је судба људи међу људима. Ме|ју њима какви смо ми Срби — знамо се добро. А двовековна историја Карловачке Митрополије, на свима страницама својима, велегласно нам казује, да је таква судба, зла и мучна, у обиљу суђења баш нашим митрополитима, патријарсима. Историјска је то чињеница, а крај ње је и друга, као тумач прве, да су на патријарашком престолу слављени били за живота — посде смрти суђеип и осуђени; а за живота вређани љутом неправдом и црном неблагодарношћу они, за којима смо после смрти њихове уздисали, а у признавању својих заблуда и одоцњеном кајању — хвалу им одавали. Да, то је судба наших митрополита-патријараха. На њој почива престо, њоме је отештана митра и у њојзи сливен жезао — поглавица нам црквено-народних. рддн грехова наших старих, подноси и данас ту судбу и црква и народ наш уз поглавице своје. Она није могла обићи ни данашњега, великога међу великима, патријарха нашег Георгија БраиковнИа. Но и ако је удес свију велезаслужних прејемника престола Св. Саве и Арсена Чарнојевића, да за живота не приме достојну заслуга својих хвалу, тиме се не смањује величина тих заслуга и не обара вредност цене њихове. Деда, подвизи и доброчинства патријарха Георгија БранковиЛа тако су многобројна и велика, видна и светла, да зла воља и немоћ, уске груди, празна срца и сичушне душе и не допиру до висине славе и вечности њихове. Дела патријарха Георгија БранковиЛа преживеће неблагодарност тесногрудих сувременика. Преживеће партизане, а остаће да светле и цркви и народу ГБегову. Деда се та виде и данас, јер светлост великих деда продире и кроз најгушћу таму људске злоће, која би их хтела да скрије и невидним учини. Тим делима се и данас одаје хвала, јер српски народ има, још здраве деце и достојних синова, да докажу, е је српски народ Митрополије Карловачке још заслужан добротвора и добрих Поглавица, да је достојан љубави патрнјарха Беоугија БранковиЛа , љубави са престола нам патријарашкога. * Престоли су сунца ако на њима седе, који светлости и топлоте дају. Такав је престо и нашега патријарха. Са њега очекује светлости и топлотом се загрева цео наш народно-црквени живот. Од светлости и топлоте те зависи развитак и напредак тога живота, деловање главних, а по томе и свију органа народно-црквенога организма. То је чињеница, два века стара и непромењена. коју неће ни будућност изменити, нити ће ју теорија о другим „пшрим плећима" моћи икад заменити у придикама нашим. Са патријарашког престола нашег много се очекује, много треба и много се може урадити. За неколико година, па да векови памте и да се поколења диве. Такве су године у историјској десетогодишњици патријарховања патријарха Георгија БранковиИа , коју ћемо сутра прославити. Но један човек ни са престола најсилнијих царева не може да уради и доврши све, што државе и народи требају и очекују, чему се надају и за чим теже.