Srpski sion

вр . 17.

„орпскисион."

огр. 271.

А како ли један патријарх наш, са престола свога, да задовољи све потребе и оствари све тежње, гато их има и за којима тежи црква и народ наш ! И снага свију људи је ограничена; и за мање послове живот је људски кратак. А тек безброј свега онога око престола нам патријарагакога, у народу и ван народа, гато и најдужем веку неда и најјачој снази смета, да учини гато би учинити хтела и волела! Али, и крај свега тога, што је било и што бива, патријарх 1еорги]е БранковиЛ учинио је много. Учинио је много вигае, него гато су многи, и у повољнијим приликама, учинити хтели и могли. Учинио је и оно гато се зна, и оно, чему ће се тек историја моћи одужити, а потомство са хвалом и поносом поклонити. Што спада на историју оставићемо њој. А гато није осуђено на мрак канцеларијских зидина и прагаину архивских списа, изнесено је деломице у књизи коју прилажемо данагањем броју и у чланцима за овим. Десетогодишн.а радња патријарховања патријарха Георгија ЂринковиИч разлевала се са патријарагакога престола као животворна роса и сунчани зраци: и по цркви, и по гаколи, и по народно-црквеној автономији. Загревала је она топлотом и освежавала љубављу својом и књижевност и вегатину српску, и свегатенство и подмладак његов, и све гато славу цркве узноси а напретку народноме годи. Убрисала је она и многу сузу сиротињске невоље и јада, многоме је помогла, многога од пропасти спасла. Хтела је да убрише сузе и цркви нашој и невољи њеној, у коју је пала са погрегане радње сабора нагаих од 1865. до 1874. и са погрешке многих синова од 1865. до најновијег доба. Хтела је да помогне и јаду народно-црквене автономије, љуто „укљегатене". Хтела је од пропасти да спасе и духовну сирочад нагау, основне гаколе нагае. Хтела је много .... много. Јер велико је срце патријарха Георгија БранковиЛа, простран је поглед Љегов и дубока мисао архипастирске бриге и старања Његова. Зна и осећа Он тугу и невољу цркве Своје, познаје јаде и потребе целога живота нагаега. И хтео је свему томе да помогне, јер љубио је и љуби све, гато му је Промисао Божји, воља народа и превишња милост љубљена Владара поверила. Али није у свему успео, није све могао. Јер, што нам је давао нисмо увек примили, што је поправљао ми смо и кварили, што је градио ми смо и разграЈјивали, што је и могао —• други су одмагали. Па опет, учинио је и успео .је много. Учинио је више, него ико пре ЕБега. И у томе је величина патријарха Георгија БранковиЛа. ГБегова је воља, у раду том, продукат разума и искуства, и зато се није сламала никад; Нзегова мисао је здраво и једро чедо дубоког уверења и зато се није повијала; Његова доброчинства су породи архипастирске љубави и зато их нико није могао ничим обуставити; Његова љубав цркви и народу је срасла са великим срцем Шеговим и зато је нико није могао ничим, ни ослабити, нити озловољити. Обични би људи у прцликама патријарха Георгија БранковиЛа изгубили и љубав и срце; воља, енергија, агилност — све би их оставило. Патријарх Георгије БјрапковиЛ је снага која одолева, он је див — којега људи сломити не могу. Јер Он је апостол воље Божје, Своје цркве и патријарагакога задатка. Капу доле, и — хвалу Му принесимо! * Десетогодишњица патријарховања патријарха Георгија БранковиЛа исписаће историји нагаој: и драгоцене листове Шегових успеха, и светле и поучне листове великих покугааја Шегових. Што је стајало до пожртвовања и добре воље, и гато је лежало само у