Srpski sion

С тр . 272.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 17.

знази и моћи патријарха Георгија БранковиЛа, то је и оживотворио. Поколења ће та дела благосиљати, њима се поносити и на њима градити даљу будућност сигурнијих дана и лепшега напретка цркви и народу. Што је било изван домашаја личне воље и снаге патријарха ГеоргиЈа ВранковиЛа, да поправи и излечи, да поврати и учврсти, на многим странама народноцрквених нам потреба, а нарочито автономије наше, а што је за данас још остало тежњом и покушајем Нзегове племените душе, родољубива срца и широкога погледа патријарашкога, — ако се и не узмогне оживотворити за Његова патријарховања — јесте и биће, све до остварења свога, с.ветао и речити путоказ и доцнијим нараштајима: шта им је задатак. Виће им књига и школа, сведок и аманет, да им ваља наставити и оживотворити, што је патријарх Георгије БранковиЛ оживотворити хтео и покушао, а није могао до данас, — зар зато, јер још није навршено доба искушења и патња наших. Али је наша топла молитва, да то доба брзо мине. Молитва је наша, и у очи сутрашњега светлога и историјскога дана, што ју приносимо Господу Богу и Победоносцу св. Георгију, да доброме патријарху нашем Георгију умноже и дане живота, и снагу патијарашкога жезла и моћ Његових тежња, те да у слави Своје цркве, у срећи Свога народа и у радости Своје патријарашке љубавп, узиогне прославити победу и славу остварених жеља Својих, Своје цркве н народа. Не буде ли су^ено тако, задужио нас је патријарх Георгије БранковиЛ и до данас. И нас и потомство наше. Нисмо пророци, али као да духовним очима прозиремо у будућност, гледећи праведно и благодарно потомство наше, како са пијететом захвалности одаје хвалу и са поносом спомиње име великога патријарха Георгија БранковиКа. Који се бојимо потомства, а који смо и сами кадри праведни и захвални бити, принесемо сутрашњој слави хвалу своју, свој дуг. Пред величином дела и свију доброчинстава сутрашњега узвишенога Слављепика, кликнимо да нас небо чује, кликнимо да нас земља разуме: Да живи Његова Светоет, патријарх ерпеки Георгије Бранковић! Слава патријарху Георгију Бранковићу! Протопрсзвитер Јован ЈвремиА ■'-> У ДОБАР ЧАС! (ПРИЛИКОМ ПОЛАГАЊА ТЕМЕЉНОГ КАМЕНА ЗА БОГОСЛОВСКО СЈЕМЕНИШТЕ У КАРЛОВЦИМА). Здрав религиозан живот народа зависи од добрих свештеника. Главна и најглавш.ца ,;е дужност црквеног начелства, да се иобрине за заводе, у којима ~Ке се позвана лица науком, обуком и разумном дисциилином за шакве свешшенике сиремити, — и да се тако сиремљена лица иосвете, иогаљу и овласте, да у извјесном кругу или округу или заводу врше дужносши шруднога звања свога, а поставивши питање о томе, како ће црквено начелство ту најглавнију своју дужност најбоље извршити моћи, одговара наш историк и дугогодишњи учитељ и управитељ у нашем богословском училишту, г. архимандрит Иларион Гуварац , у истој расправи својој из које сам горње ријечи навео, овако: Без Семинарије, без добро уреЈјене и будно надзираване Семинарије, то се не може (Шта се и како се и с које се стране досле покушавало, да се и код нас оснује семинарија за кандидате свештеничког реда? Н. Сад 1887. стр. 49. 48). Врсна глава нашега умника није тај одговор измислила, г. архимандрит Иларион није с тим својим одговором унио међу нас нову мисао. Не. Он је само