Srpski sion

Б р . 18.

С истијем уважењем треба биљежити и све оно, гдје патријарх и ако иије активно дјеловао, али гдје угледом и положајем својим сметао и пријечио није корисноме дјеловашу. Никаква чуда, када се и ова пасивна дјелатност у заслуге урачунава, када се само сјетимо, е је било времена, када се од стране поглавица наших нерадо гледао спреман и вјешт раденик, када му се сметало, да развије крила духа свога, те је овај разочаран или сломљен равнодушним постао према жељи својој или се пак сасвијем изгубпо. А какав је у том погледу Слављеник наш ? .. Ои купи око себе све што је способнијег знао и чуо у свијету српском. Живом ријечи и издашном помоћи одушевљава, кријепи и помаже, да дјело напретка к сврси приведе. Што смета, уклања ; старо новијем замењује; сваки унапријед и добро учињени корак благосиља и одобрава, награђује, похваљује. И гле! наједанпут се све покреће на нов и млад живот, све се заноси и жури, да племениту душу оца и заштитпика свога и ако у први мах маленим, али зрелим ипак плодовима обрадује и развесели. Јавља се поред тога младо и одушевљено коло, проникнуто племенитом амбицијом, те радо и вољно иде у крајеве свијета напреднијег, како би касније успјешно вршило службу цркви и роду своме. и тако узвишени патријарх наш није данас, као што бјеше при доласку своме, усамљен и без помоћи. Радосно и с пуно наде гледа он данас на дјецу своју духовну, коју је он изабрао и намијенио јој тешку, али и часну службу, задахнуо је духом својим, распламтио љубављу и одушевљењем својим. У времену знаменитог, и ако трајањем кратког патријарховања његовог, ступа са впшом богословском и свјетском спремом велики број омладине српске у монашко, већином придворно, свештенство. Многи између ових оправдали су наде, које се на њих полагале, те заузимају већ високе положаје у цркви; многи опет одушевљено и с много успјеха врше дужности учитеља у богословском

заводу нашем, а неки опет врше друге службе, које је потреба изискивала и вршиоце таке захтијевала. С колико ли опет среће умједе патријарх наш наћи и довести врсне и учене људе, познате и чувене већ и прије тога, иоставити их на важна мјеста и сарадницима учинити у културном дјелу своме. Споменемо ли још мирско свештенство и кандидате јерархије са вишом спремом, за тијем оне, који из манастирског и мирског свештенстаа прије^оше у придворно, — онда мирне душе можемо рећи, да је заузимањем патријарха Георгија овострана српска црква знањем и снагом служилаца својих заслужила оно признање и хвалу, коју чује свакога готово дана. Створити дакле контингенат од преко тридесет снага за тако кратко вријеме, знаменита је ствар и значајна за напредак црквеног и просвјетног живота нашега. Благословени и успјешни рад патријарха нашега види се и у подизању и усавршавању овдашњег богословског завода. Многи су то прије њега покушавали и око тога радили, основе зами« шљали и око тога се старали, али и та културна тековина наша чекала је срећније и погодније вријеме, вријеме подузетне и умне управе патријарха ГеоргиЈа, па да се препороди и времену своме дорасла у живот ступи. Постављањем енергичних и )чител>скоме послу вичних људи за кратко вријеме успостављају се правилни одношаји у богословскоме заводу; поправљањем и надопуном наставног плана изједначује се училиште наше (Зе Гас1о са другим вншим богословским училигатима, и ако нема једнакога дјелокруга у давању извјесних научних степена. На тај ће начин јерархија читаве митрополије наше са вишом спремом бити и одговарати тијем свима захтјевима, који се траже од свештеника данашњега дана. Но узвишени патријарх Георгије знао је врло добро, да будућим свештеницима није доста, да знањем само ум свој обогате, него да им вољу образовати треба, развити и усавршити им религијозно-моралне способности.