Srpski sion

Б рол 19.

„СРПСКИ СИОН"

С тр . 305.

свАфенника .. ", 19 или горе наведену наредбу Андроника старијег, којој је Душан хтео да да законску важност у својој држави и тим укине злоупотребе у том погледу. А ако то стоји, онда је дакле главна намера, наших старизг законодаваца, овим законским чланком, била та, да заповеди једном за свагда свима младенцима, да се само код свог надлежног парохијског свештеника могу венчати т. ј. код оног, ког им је епископ за таковог поставио (кси с8 изкрали доурвниккЈ арћ^јереи). Ако је пак то главна намера била, онда свакако стоји и то, да се нод женидбом пре може разумети у опће цео црквепи акт брака, а не само обручење. У осталом и сама реч „женити се (тагНаге, ихогега (Зисеге), која обухвата најшири појам брака, — говори у прилог нашег мишљења. У чл. 3. пак сасвим је јасно, да се говори о начину склапања брака (т. ј. благословом црквеним) под нретњом казне за оне, који се тој заиоведи не покоре. Према томе чл. 3. доиуњу.је чл. 2 ., јер се у овом последњем наређује, да брак не сме се склопити без благослова надлежне духовне власти, 20 — а онај први додаје, да ако би се десио случај, те без питања цркве и њеног благослова брак се склопио, државна власт не само да такав брак неће признати за законити, већ ће наредити да се брачници раставе и казне. Овим дакле законским чланцима реципирао је Душан црквом благословљени брак, давши му санкцију и прогласивши га као једини законити (1е§Шгаит таћчтошит) у срнској царевини. Трећи и уједно послецњи чланак у Душ. Зак., који се бави брачним одношајима јесте чланак 9. но пр. рукопису. По њему мешовити б-ракови у старој сриској држави беху забрањени. Ево шга се у њему вели: И ако се нлиде ('влбк-кркцћ, оузкл^к хркстмниц&, ако о ^злмви де сг крксти олј - ^ркстјлнкстко; ако ли се не кркстн, да сс о\*зл» г к жша и Д'кца п да н/Ић да д'клк штк коуке, л онк дл « ИЖДЖЈ. (СвршиКе се.) 15 Гл. Штампану Крмчију од 1787 гл. 51 лист 623; а да се ова глава штампане Крмчије налазила у 56 гл. старе српске Крмчије види Милзшев опис „Крмчија Савинска" стр. 26, 27; и срав. Ет. Јоанновнч!,, — Начатки дерковнаго права кљ. I. N. 63. стр. 157. 20 Слична наредба овој налази се из каснијег доба у Ферману султана МустаФе Ш. од 1766. гл. Глаеник кљ. Х1ј, и Јастребова, — Подаци аа историју српске цркве, Веоград 1879. стр. 217,

Апостол на светло ваекрееење Хриетово.* (Дсла св. апостола: сач. 1 ; глава 1.; ст. 1—8 ) Од овога дана све до Духова — педесет дана — читају се у храму Божјем одељци из књиге св. писма новога Завета, која се зове: Дела светих аиостола. Ов. црква одредила је то зато, што су сви догафаји, које су извршили св. апостоли и који су оиисани у тој књизи, били природном последицом васкрегења Христова. Св. апостоли у свакој својој одбрани сводочили су о васкресењу Христову и о јављању Његову њима после васкресења. Тај чудни догађај одагнао је коначно сваку сумњу њихову, удаљио из срца њихова малодушност и клонулост. Они после тога догађаја примивши благодат светога Духа неустрашимо проповедају на,уку божанственога Учитеља свога. Књига Дела св. атостола излаже исторпју цркве Христове од вазнесења Спаситељева на небо до утврђења исте међу Јудејима и другим народима за живота самих св. апостола. После кратког описа стања цркве после вазнесења Исуса Христа, казује се о силаску св. Духа на апостоле, о првој проиоведи св. апостола Петра, када се крстише 8000 Јудеја; описује се прво хришћанско друштво, прва чудеса св. аностола, која су многе обраћала у Христову заједницу, но с друге стране изазивала п гоњења, којпма је првом жртвом био св. првомученик и архиђакон Стефан. Св. апостоли услед гоњења одлазе из Јерусалима, проповедају науку Христову и другим народима, те се онисује, како су се оснивале опћине хришћанске. У другом већем делу ове књиге оппсује се, како је од жесгоког гониоца Христове науке — Савла, постао најревноснији нроповедник те науке св. аностол Павле и казује и његово проповедање и страдање за веру Христову. Књигу Дела сз. аиосшола написао је св. јеванђелист Лука, санутник св. апостола Павла, за побожнога Хришћанина Теофила после тога, како је написао био прву своју књигу * Писац ових тумачења намеран је, ако нађе И8давача, ивдати школској младежа намељену кљигу тумачењ? свију недељних и празничних апостола и јеванђеља. Као оглед те своје работе уетупио нам је за данашњи број ова два тумачења. Жедимо, да г. цисац намеру своју узмогне остварити, Ур,