Srpski sion

С тр . 306.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 19,

т. ј. св. Јеванђеље, а то је око 63 године. Ову другу своју књигу почиње св. Лука оним, чиме је завршио своје јеванђеље, наиме историјом васкресења и вазнесења Госиодњег. За данашњи дан одређени одељак из те књиге значи ово : Ст. 1—3. Прву књигу т. ј. Јевањђеље, иамисао сам ти, Теофиле,, о свему оном, шшо је Исус мворио и учио од иочетка иа до онога дана, у којг 1 се Он вазнесао, давши св. Духом заиоведи аиостолима, које је Он изабрао и којима ]е по сшрадању своме иоказивао Себе жива многим исшинитим знацима, јављао им се четрдесет дана и говорио о царсшву Божјем. Јеванђеоска историја сведочи, да се Исус Христос носле васкресења ученицима својима јављао десеш пута. Јављао им се и свагда их знацима уверавао, да је Он заиста; н. пр. Томи је дао, да опипа ране ТБегове, пред двојицом ученика у Емаусу преломио је хлеб, а са ученицима на мору Тиверијадском јео је рибе и тамо је пред свима иомиловао Петра ради одречења његова. Јављао им се у времену од 40 дана и говорио о царству Божјем т. ј. о утврђењу, животу и судбини цркве своје на земљи; о борби, која њу очекује и о коначној иобеди хришћанске истините науке над разном лажном науком и над иороком људскога срца. Осим тога Христос је храбрио своје апостоле, говорио им и учио их, како да живз у свегу. Он је знао, да ће апостоли бити међу људима грешним и развраћеним, ученим и неученим, као овци међу вуковима; знао је, да ће они искусити патњу, гоњења и мучења., и после ће следовати блаженство раја, но да ће им у осталом бити утехом и на помоћ и овде на земљи спасоносна благодат Божја. Ст. 4 — 5. И једу&и — једном приликом — с њима, заиоведи им, да ие иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусше — рече им Христос — од Мене: Јер Јован вас је крсшио водом, а ви се имаше не дуго иосле ових дана крсшити Духом свешим. Св. .јеванђелист Лука на завршетку свога јеванђеља казује, да се Исус Христос једном приликом јавио својим ученицима и да их увери, да је Он заиста, заискао је од њих, да му даду што јести. Они му дадоше печене рибе и меда у саћу, и Он узерши ,јео је пред њима, Том приликом рекао

им је, да не одлазе из Јерусалима, док не сиђе на њих обећани Дух свети. То исто понавља и овде св. Лука, и додаје још речи Спаситељеве, којима је Он протумачио апостолима својима, какова ће то бити благодат, што ће им Дух свети дати. Зато им и вели, да чекају док сиђе Дух свети и његови благодатни дарова на њих, који су им у делу проповедања св. Јеванђеља неопходно потребни, јер су спа^оносни. Да неко промене убеђење своје и да остави стару веру своју, да промене начин живота, ту није довољна само људска — апостолска — реч, ту треба утицај благодати Духа светога на заблудело срце људско. Да проиовед апостолска буде дакле уснешна, они требају томе вишу помоћ, требају благодат, која доноси спасење човеку. Зато и апостоли и сви проповедници Хришћанства јесу само Богом послани раденици у винограду Господњем — у свету, а снасење уз учешће обраћенога даје сам Бог. Сг. 6. А они скуиивши се — око Љега — иитаху Га речима: Госиоде, хо%еш ли Ти ове године установити царсшво Израиљево? Чувши од Исуса Христа обећање, да ће им скоро послати Духа светога, апостоли заииташе Спаеитеља: неће ли у то исто доба подићи иропало царство Израиљево, царство Јеврејско? И апостоли, као и остали Јудеји, не схвативши добро сва пророштва о Месији, а још не добивши благодат св. Духа, мислили су, да Христос под царством разумева царство земаљско. Но Он је под тим разумевао царство цркве Своје, која ће овладати пелим светом. Ст. 7. Но Он им рече: није ваше, да знадете времена и године, које је Ошац задржао у својоЈ власши. Није умесно љубоиитство и очекивање пре времена незаслужене награде од онога лица, које се тек спрема и почиње бити опћим радеником. И сам рад није добар, није без приговора, и ако је може бити оиће користан, но ако се врши по осећају самољубља, из жеље за славом и чашћу. Свако је дужан трудити се поштено и једнако на своме месту, знајући дужност своју, и Господ ће га већ наградити и подићи по заслугама његовим. Исус Христос одговоривши апостолима, да им не треба знати оно, што припада само Богу, није им одговорио и на њихово питање зато, што Он, као учитељ, учи