Srpski sion

„ОРЖЈКИ сионл

Бр. 45.

предсобље, као што је у старим хришћанским храмовима била иаперта са занада, где су за време богослужења оглашеии и велики нокајници стајали. Над тим улазом па белој каменитој плочи палази се наткис, ноставлзен 1887. г. после добивене парнице: 'Н ауса Трсад. 'ОрЗ-обо^од гХХгјУ.жсд уосдд тгјд з\> Враааорбо орО'обо^оу гХХујчмгјд хомбтгјтод. Т[1ш хоу "Гфсатоу гХХујугахс. Над улазом, а на самом цркв. зиду с поља налази се икона пресвете Троице, десно од ове, икона св. аиостола Павла, а на лево ап. Петра у лепим вајарским оквирима, којих декорација се ио већем делу цркв. зида распростире. Испод иконе ан. Павла нализи се бела каменита плоча са записом: Та 6уо[лаш хт -лтбрт: Пауаукбтои Хабатј №хои, 1оха Еоатабсоо, Ат]рујтр{ои, Кмуатаутсуоо ДаауАтј, Хрсатоо М^аг[к, ХсхоХаои 2твсра^оо, МауоХгј КаХсро^т?. Кад ступимо у цркву, на први поглед унутрашњост храма ни најмање не ће нас изненадити. и не ћемо ничега видети, што би обичног и површног посматрача дуже могло задржати у цркви. Црква је сама по себи доста тамна, а та околност, што су зидовк и свод мање више са самим сликама украшени, чини ју још тамнијом, а кроз 40 година дим од свећа и силних кандила очађавио је сву цркву тако, да се слободно може рећи, да је с тога црква прљава и зануштена. Но кад се човек иодуже заустави пред иконостасом, а особито нред оним иконама, сликама на зидовима, које ваља и усред дана поред јаког осветлења посматрати, онда се види, да је све то вештачка кичица насликала. Приближно се може представити вештачка израда нојединих икона, када се узме, да је сликарски посао ; саразмерно доста маленог иконостаса, нре 40 година — када је рађен — стао равно '2000 дуката. Радио га је један Рус у строго православиом стилу. Сам иконостас је врло леним вајарским иослом богато израђен, само што је већ јако чађав и прљав. Престолне иконе су у нриродној величини, али само у гголакпопрсје. Међу овима ретко је видети такову слику св. Јована Крститеља, као што је ова, којн потпуно одговара Св. Писму и предању о Св. Јовану. У горњим

углсвима престолиих икона иалазе се икоиице, које представљају разие ново заветне догађаје. Над нрестолним иконама су ликови Св. Аиостола, над овима ликови старозаветиих пророка и поврх ових к,>ст. Исиод престолних икона палазе се особито лепо израђене икопице, које нрестављају: 3 путник код Аврама, Исуса Христа, са изгубљеном овцом, бежање у Египат и проповедање Св. Јована Претече у мустињи. Олтар је врло мален, частна трапеза такођер малена и на њојзи све ирљаво и запуштено; нростор између частне транезе и горњег места тако је тескобан, да се једва може свештеник кадећи тамо провући. Над горњим местом на зиду иасликани су заједно Св. Тријерарха, од ових на десно Св. Спиридон, а на лево Св. Никола, сви у природној величиии. У олтару има још нуно малих икона од пезнатне вредности, један део од ових је српског или руског порекла, што показује њихов словенски натпис. У мушкој цркви на зиду с десне стране налазе се насликани у природиој величини ликови Св. Теодора Тирона, Св. Ђурђа, 40 мучеиика, Св. Мине и Св. Екатерине, а с леве стране ликови Св. ТриФуна, Св. Димитрија, Св. Меркура и Св. Верваре. На челу кора налазе се попрсја у природној величини безсребреника: Кузмана, Дамјана, Кира, Јованз, Паптелејмона, Јермолаа, Симеуна и ТриФуна. На своду се налазе 3 велике иконе, које представљају матер Божју и око ње старо'заветне пророке) Исуса Христа и око њега 4 Еваигелиста и Васкресење Христово и око тога цело сградање Христово. Поред икоиостаса на зиду с десне и леве стране налазе се сребром богато оковаие 4 престолне иконе старог иконостаса, који је још из капеле грчке комианије пренесен, а после једној сиромашној грчкој цркви у Румунији поклоњен. У мушкој цркви распоред црквеног намештаја је мало друкчији него у нашим овопределним црквама. И певиице су са свим другог, целисходнијег састава иего наше. На истом месту, где су обичне и наше певнице, налази се на масивном и попшрем округлом