Srpski sion

бр . 45.

„С^ИСКИ

С тр . 749.

постољу једна иа четир места угнута пирамида од дрвета и у тим кутовима се држи књига отворена тако, да чатац или појац овагда стојећи на једном месту може имати четири отворене кљиге пред собом, јер се пирамида лако да окретати, услед чега појац с једне стране не мора ићи од једпе књиге до друге или књиге сваки час отварати или затварати, — а с друге стране таким иевницама иестаје у цркви тако место, на коме се они, који у невницу улазе, будући заклоњени, слободчо разговарају и светињи мгста недостојно се попушају. Трона матере Божје и амвона у овој цркви нема; овај заступа проповедионица, на којој ђакон, ако служи, Јеванђеље чита. Нреко од проповедаонице налази се лепо израђени архијерејски стол са лепим и угодним седиштем са Федерима. Туторски астал и стол стоји на среди тамо, где би требало да су красна врата, те улаз у мушку из женске цркве бива с десне и леве стране туторског стола, јер мушка црква није ни преграђена од женске. Од цркв. утвари видео сам само свештене одеће, а остало ми секретар не хте показивати, наводећи да нема, а тек доцкан сам дознао, да има и скупоцених сасудова и Јеванђела. Оио што је за моје време било у употреби све је лоше и запуштено, а што је боље то се у општинској ризници брижл.иво чува, и тешко коме ноказује. Потпуних нрезвитерских одећа имају сада 25., које огромну вредност представљају. Мећу овима има и више од сто година старих одећа, целе чистим златом ручно извезепе и очуване су тако добро, као да су и сада још нове. То се може нринисати брижном чувању одећа. За сваку литургију се из ризнице изда односна за дотичан дап одређена одежда, а после литургије црквењак унесе ју опет у ризницу, те ју општински тајник вешто савиЈе и у нлатно умотано смести на њено место. Општина је имала све до сада 26 потнуних одећа — све у најбољем стању, али једну је на молбу моју поклонила прав. грчкоЈ цркви у Кечкемету. Плашталица и једна завеса су у својој врсти уиикум. Из цркве на северна врата улази се

одмах кроз градски торањ у гробље, које је непосредно поред цркве. У ово гробље се и данас још сарањују Грци; опкољава га с једне стране црква, а с друге страпе дворишта суседних кућа. Цела новршина гробља пешто је већа од површиие цркве. Гробови односно гробнице су већином нуз градски зид иод кровом. Споменика мало има, — сви на и Бранкованове породице, од незнате вредности. Свака нородица има своју гробницу, и осим тога има још једна заједничка велика гробница. Кад се која гробница напуни онда се најстарији сандук извади, да се направи место за други, а кости из извађеног сандука мећу се у једну кесу. која се у заједничку гробницу положи. Само таким начином је ово гробље већ ето више од 100 година могло довољпо велико бити за грчку општину; но сад ће се само још 6 година смети овде сарањивати. Школа им је једна, нераздељена, грчка вероисноведна са 7 разреда. Ове шк. год. беше само 2 грчка детета, а са стране, особито из Гумуније, било је 15 деце, дакле свега 17. Школска зграда је сува, здрава и врло удобна, на једаи спрат сазидана. Како нри земљи тако и иа спрату има по три лепе школске дворане са сходним предсобљем за дечије хаљине. У партеру иалазеће се дворане су нразне, нремда су на школске цељи намењене, но у оскудици деце нису потребне. Тек у горње три дворапе се држе нредавања. Од 7 разреда 5 — 7. одговарају грађанској школи, а служе иа то, да би се у течају та три разреда грчки језик и књижевпост потпуно и савршено могла предавати и научити. Гедовних учитеља — проФесора има један, а спомоћних 4., већином 1имназијски проФесори за предавање немачког и Француског језика, појан>а и старији свештеник за веронауку. Учитељ је Јован Варвајанис Грк из Македоније. Дошав у Угарску нре 7 година научио је немачки и мађарски језик, из којег је после две године у Клужу и испит положио. Не станује у школи, мада би тамо имао иа расположењу удобап стан, који иразан стоји, но општина то не дозвољава са хигиенског гледишта, иошто има троје деце,