Srpski sion

§р. 25.

„СРПСКИ СИОН/

Стр. 415

зиот. системе од 1782., па је саб. одбор нарочитом наредбом од 1898.и изрекао и обнародовао ; да се утоди могу поднети само за 10 дана по уручењу и то путем надлежног епарх. админ. одбора. Ово је последње нарочито потребно, да може иста власт, чија је одлука у питању, знати, да ли јој је одлука постала правомоћном или није ; да може подносећи уток саб. одбору поднети одмах том приликом и односне званичне списе, а евентуално, ако је потребно, на уток и своје примедбе каже, односно, сходно извегаће даде. Према том саб. одбор у највигае случајева враћа непосредно поднесене утоке. Ну ако види, да је ствар од важности, не враћа, него иште извешће и списе од надлежног епарх. админ. одбора. — Друго је поднесена обична н. пр. жалба. Саборски одбор није у првом реду апелацијони форум. По 29. § саб. устројства он решава у П. односно Н1. степену оне предмете, који услед утока против одлуке епарх. админ. одбора њему стигну. Ну тамо се каже, да ће то само дотле стајатп, док се не установи орган односно власт автономна за то. А један део његова осталога делокруга се нарочито без сумње састоји у том, да исиита до знања му донесене прилике и да учини сходна расположења, даде евент. упутства и др. Јер саборски одбор држи, да је природно, да саб. одбор такве ствари доведе у ред, него да странке иду држ. власти т. ј. вис. влади са тужбом. Према том саб. одбор такве поднеске не одбија, него их узима у расправу. —■ Г. известилац дифилкултира издавање зајма од 40.000 фор. ради набавке намештаја у патр. резиденцији. Сл. саборе, ту имам навести, да је та свота зајам, који се имортизацијоно враћа и има вратити и носи одговарајућу камату, да је оддука и зајам задобила превишње одобрење да је намештај Ј :1т <1иб -т8<;гие(;и8 н да не видим запреке, да се не да зајам, који служи целини нашој. Да је митрополит и патријарх из својега набавио тај намештај, то би се имало све предати нпр. по смрти му, а овако остаје намештај као коренити иметак. Међу приговорима, сл. саборе, које сам чуо °Д г. известиоца. налази се и то, да је саб. одбор погрешио, што је упутио цркв. опћине, да одустану од стављања захтева, да се сесије јерар^Цјског фонда (тзв. залишне) преписују у власништво цркв. опћина. Не може се истина нико

пречити. да тражи и брани своје право. Али, сл. саборе, по §-у 24. I. прев. кр. наредбе од 1868. јае.но је, да су залигане парохијске сесије са ставни део те и својина јерарх. фонда Натпто да опћине доводе ствар до парнице ? Тим једпно проузрокују излишне трошкове, те штете јерархијеки фонд, а нарочито себе саме. Према том се указује тај приговор неоправдан. На примедбу г. известиоца о иодизању и сауштању иарохијских плаЛ. разреда, о којима је реч у извештајима саб. одбора, имам част обратити пажњу сл. сабора на одређења §-а 13. I. горехваљене уредбе од 1868. А нема сумње, да тај предмет према крепким уредбама спада у делокруг епарх. админ. одбора и саб. одбора (ако има утока.) Ну ја имам овде и то изјавити, да су пријављена подизања и спуштања у главном управо таква, која су саб. одбору пријављена званичнога знања ради, пошто је у тим случајима, иетина на основу закона, али тек разлика у погледу на оне класе, које су у додатку уредбе од 1868. изређане. Г. известилац пребацује, да саб. одбор не мери једнаком мером, па спомиње конзист. фискала вргаачког и темишварског. Сл. саборе ! Саб. одбор је на том становишту, да је истодобно конзист. чланство и конзист. фишкалство инкомпатибилитет. То је своје становиште саб одбор изказао још, ако се не варам 1892. или 1893. кад је упозорио епарх. конзисторију бу- димску, да се не може сложити, што је један њезин члан уједно и фискал, као подручан одговоран орган, те да ваља ту неправилност да уклони. То начело је руководило еаб. одбор и при пресуђењу случаја у Вршцу, кад је изрекао, да не може г. Др. Хаџи вршити права и дужности члана конзисторије, док је конзисг. фискал. За што није саб. одбор и код темишварског конзист. фискала тако поступао? Без сумње је при прегледу записника епарх. скупштине темишварске та околност превиђена. А на поднесен овопредметни каснији уток није могао саб. одбор донети мериторно решење, јер је уток гласио против одлуке епарх. конзисторије. а по §-у 29. саб, устројства није могао саб. одбор ту донети мерит. одлуке. Споменуо је г. известилац зајам за сађење будимског и зајам за еађење вршачког винограда. Код првог је саб. одбор дозволио зајам, а код другога није. Сл. саборе ! Не могу казати, да је саб. одбор хтео двема мерама да мери. Него