Srpski sion

Стр 524.

СРПСКИ СИОН

Б р. 1

У овому писму незнам, јесам ли неколико речи заборавио, јер сам га готово на изуст научио. Ја сам га јутрос иа сербски језик иревео, те се у собору ирочитало, а у преводу неколико пути от радости прочитавао. Радујтесја Браћо, како ми данас сви шчосмо се обрадовали. Боље от У, сата по ирочитанију овог писма нишча се ние у сали чуло, него Леопслд, Ујуа! ШмитФелд, а овај све отговара Ујуа1 славни Илирически пацион! Јошче радимо о поповској илаћи, и никако не можемо на крај доћи. Пре два месеца сабор разићи се неће, и то како смо сад радити заночели, биће уредби доста. Или сербски народ постаћје раван мажарскому, или бољи от њега, а гори знам да нећје. (!) Данас добио сам от генерала ону реч, коју је он говорио, кад се собор зачео, и иослаћју вам, како је на сербпки језик иреведем. Молим вас све и сваког особито да ми штогод пишете. Молите се за мене Вогу да здрав и обшчеству полезан будем. С чим мене у љубов стару препоручуем и остаем Ваш У Темишвару, 16. Септембра 1790. покорви слуга Максимовић. Слово нри отварању сабора, о ком говори у овом писму Максимовић, штампано је у 37. св. „Летонису Матице Срнске". У нисму Леополдовом од 17. Септе^бра нема спомена о засебној територији за срнски — илирически — народ, него само о канцеларији. Ал' као што наш народ од свога ирелаза на ову страну, није у стању био да схвати као што треба своје нривилегије; тако исто и народни сабор 1790, ните у стању био да схвати Леоиолдово писмо, него је држао, да ће њиме све што жели иостићи. (Сврши^е се.)

Синђелија митрополита београдеког Калиника од 1761. Приопштио А. РНриоаштавамо синђелију митрополита београдског Калиника, што ју је издао у Београду 4. Маја 1761. нопу Теодору, који је поповао у селима око Београда. Иста гласи: КаилЈнЈкк Бжт« /Иитјк> Пракос /Итроп Б*клг и (г е р в и проч. Смирете Наше по блгодати и дар8 все стаги> и животворафг дјја, даннМми властн киждом8 ув&домигисл хотлгцемВ и вонрошати им81цем8 Ц )бнвлен1е творит иришедшаио к м г ћрности нашеб свид-ћтеазованон) д^овнј ческош Граматош, Гов г ћВнаги> дјлка ©еодора епарх1И ншеа диштрикта белиграц р8к8е емше обичаем чиномже и предании стмх апњ и богоносних оцб с иризиван1ем благодати нретагш и животворншаги* д)(а в первих чтеца, сваш,еносца, иподГакона, дГаконаже и совершени стеиевБ сфенства ирор^чествовахом и благословен1емћ дахом в ближних селах белиграцк хл^ћбом се зараниги се, а потомв сфенојереи ©еодорБ иоползнбдсн и дерзнВлБ иокушати себ-ћ у Арх1ереиских пр1ХодовБ, седоксЈш с к8с8ром сингелЈе своен и ири себћ в немециВ стран8 моднести собом и 6 бтст под шшгвого арх1ереисксго, дондеже сам себћ и»правдал еетБ и наилатилБ, зато бо да б8детБ насБ млтиваг«; и бгоном данадм арх1ереи мирБ и блгословен1е с нимб да ббдетв во в4ки даном = аш,е 6 б 1 гдћ по заповести Гдна и благословенјн Митрополит сфеническ8го сл8жб8 исполнлвалв, иаки Ж нагБ да ббдетБ блгословен. В' Белиград^ћ 4. Мл1а 1761. Смирен1и МитрополитБ Б-ћлград кир КалЛ1Н1КБ с. р. М. II. (Печат у величини данашња 2 филира. С обе стране по анђео, с десне стране архијерејска штака, с леве крст, на штиту у ваздуху голуб, а остало је искрано, те се не види шта је још било).