Srpski sion

С гр . 308.

СРПСКИ сиов

ће стати на пут данашњој разузданости и непоштовању власти, које неврлине гурају Србију у неизбежну нропаст. А да то и узбуде, и да она узбуде у стању томе злу стати на пут; у томе и на томе треба да раде почевши од круне сви искрени и родољубиви Србв у Србији. Србији је ако икад, а оно у данашње време нотребна а спремна и родољубива јерархија, а тако исто и спремно и родољубиво свештенство, које се не ће бринути само за себе, него којима ће бити главна циљ, иснуњење одређене им дужности од самога основатеља цркве Христове. Ми од свег срца желимо отачаственој цркви у Србији да на место митрополнта Иеокентија дође архијереј и спреман за то важно и узвишено месго, а уз то и истински родољуб, који ће за своју најсветију дужност сматрати и пре свега настојати на томе, да заведе ред и рад у отачаственом свештенству и који ће све своје силе употребити на то, да Србија дође до спремног и родољубивог свештенства; дочим је народног преставништва дужност. да се постара за приетојно издржавање свештенства, како би се оно могло свом силом и вољом одатн своме узвишеноме позиву. А пре свега желимо, да последеик митрополита Инокентија не буде политичан партизан, те да као такав занемари свој прави позив, и да својим политичеим гхротивницима даје иовода нападању. А особито желпмо, да не буде човек приступачан удворицама и себичњачицима, ко]има је једино стало до личне користи, него да буде човек правичан и безпристрастан, који ће при давању одличија и постављања .једино имати обзира на карактерност и спрему оних, које одликује и ваграђује. Умрлом пак митрополиту Инокентију, који као смртан човек није био ни бити могао без греха, нека му Бог буде милостив и нека му дарује рајско насеље и вечан му спомен! Д. Руварац.

Б р. 11.

Редовна тужба православне митрополије румунеке против српеко-правоелавне митрополије карловачке ради установљења права власкиштва тужитеља на манастире који су остали у поседу и привременој јурисдикцији срп. православне цркве у Угарској, ради саразмерног поделења ових и ради стављања под јурисдикцију и у посед тужитељице цркве манастира Бездина, Св. Ђурђа и МесиЋа у име деобног дела са прип. Превод оа мађареког. 19777. 16. маја 1905. год. Славном будимпештанском кр. судбеном столу као делегованом суду Редовна тужба Јована Мецана православно-румунског архиепископа митрополнта из Вел. Сибиња, Јована Ј. Папа арадског православнорумунског епископа из Арада, Николе Попеја карансебешког румунског епарх. епископа из Карансебеша, заступника православце румунске цркве у Угарској — тужител.а,#з^ступљених по дру Емилу Бабешу адвокату пз Еудимпеште п р о т и в Георгија Бранковића православносрпског патријарха архиепископа и митрополита као заступника српске православне митрополије у Угарској, председника православно-српског синода и срп. нар. цркв. саборског одбора из Карловаца, Дра Георгија Летића темишварског српског епископа као председника темишварске православне српске епарх. конзисторије из Темишвара, Гаврила Змејановића вршачког православног српског епископа као председника вршачке српске православне епархијске конзисторије и као настојатеља православног манастира Месића из Вршца, Исака Дошена архимандрита као настојатеља православног манастира Бездина из Бездина, Стевана Николића јеромонаха као настојатеља православног манастира Св. Ђурђа из Св. Ђурђа као тужени, На основу II. зак, чл. од 1868. год. просто од биљеговине .