Srpski sion

Бр 11.

Отр. 309.

Славни кр. судбени столе као делеговани суде! Румунски народ, који станује у југоисточном делу Угарске, а поглавито у некадањем такозваном Тамишком-Банату, односно у данашњој торонталској, тамишкој и крашо-северинској жупанији, нашао се по једногласном суду историчара овде јоти пре оснивања домовпне и следовао је православеу (б-ћ№) веру, коју је са малим изузетком и до данас задржао. Овај цравославни народ имао је по наведеним историјским премисама своје цркве, манасгире и свештенике још пре него што је језгра српског народа ио ослобођењу наше домовине испод турског јарма око 1690. године под вођством Арсенија Черновића пећског патријарха дошла у нашу домовину и заузела место односно населила се у јужним крајевима њенима, који су већим делом од Турака опустошени били, и ради признања услуга, које је учинио у борбама против Турака за ослобођење Хришћанства добио је од тадањих владалаца извесне повластице, ио којима је његов патријарх добио привремену црквену јурисдикцију над целим народом грчко не сједињене сада православне вере у Угарској, над његовим свештеницима, црквама, манастирима и имањем ових, па на основу ових иовластица узео је под црквену администрацију и управу све православне цркве и манастире који су се овде нашли, и тако су услед овога новог црквеног устројства дошле све црквене установе православне вере цркве и манастири са свим својим пмањем у посед и заједничку употребу православне цркве која је стајала под нераздељивом заједничком црквеном поглавицом, који није био везан за народност. Ова огнпта црквена власт карловачких патријарха постојала је до 1864. односно 1868 године када је краљевским иајвишим отписом од 24. дец. 1864. године и односно доиуњавајући део овога сачињавајућом наредбом владе од 1864. год. 29. дец. бр. 8642 864. упућеном на Андрију Шагуну велико-сибињског енис-

' копа за ердељске и Угарске Румуне православне вере основана, односно успостављена засебна самостална и са срнском равноиравна православна румунска митрополија. Пошто је по овом кр. декрету велико-сибинска православна епископска енархија иодигнута на самоеталну мптрополију, њој су нридати раци заокружења тим начином засебно подигнуте православне румунске митрополије из дотадање заједничке православне митрополије арадска православна румунска епархија са целим територијумом, даље на територијуму тамишке и торонталске жупаније четири протонрезвптерата и новопостављена, односно успостављена каран-себешка православна румунска епархија на територуму крашо-северинске лсунаније и уједно је у начелу и у опште изречена правична деоба помешаних општина, црквеног им&ња и манастира, односно упућен је са најввшег и најпозванијег места српски црквеНи сабор, да у овом предмету створи правичну нагоду. Ово највише расположење подигнуто је у правомоћност и по успостављању устава, јер је у IX. зак. чл. од 1868. Г °Д- (У §-у 2.) изречено, да се за православне Румуне успостављена, са „српском равноправна" митрополија узакоњује, и на њу се нротеже важност X. зак. чл. од 1792. године. Цитирани 8. §. IX. зак. чл. од 1868. године чини даље и то расположење, да се сваковрсна иотраживања, која настану услед раздеобе две митрополије, у колико се не би могла нагодбом пречистпти, имају решитп путем редовног суда који ће делеговати Његово Величанство. Пошто је на основу овога зак. чл. и услед молбе изаслатог саборског мешовнтог одбора 1874. године овде под В.) прикљученом министарском одредбом бр. 20180 874. која саопштава превишњу одлуку, за решавање свих спорнпх ствари. које услед црквене деобе постану одређен пештански (сада будимпештански) кр. судбени сто, с поштовањем потписани архиепископ-митрополит