Srpski sion

О тр. 404

СРПСКИ СИО&

вр. 14

опћине Ш. и IV. разреда требало сисТемизирани парохиалних помоћника. §. 22. .Протопрезвитер, који је редовно и парох, има једну и по сесије земље и годишњу плаћу са 50 по сто више од осталих местних пароха. Осим тога добива годишње од сваке душе у обсегу презвитерата свога по 1 новч. и безплатни подвоз, ако у званичном делу у свом протопресвитератском округу путује." Што је већ о парохијалним сесијама и дотацији пароха у опће речено. ваља и за протопрезвитера као местнога пароха. Ну праведно је, да протопрезвитер своје вишје части духовне као и већих званичних послова ради, већу плату од осталих пароха истога разреда добије. Зато би ваљало опет протопрезвитере ме|у се у два разреда разредити, и у I. разред оне ставити, који су намештени у месту, у ком станују дијецезани епископ, или у већим градским, где је скупље живети, у II. разред пако оне, који су у мањим варошима или пако на селу смештени. Првим би ваљало дати надоплагак од годишњих 600 фор. а другпм од годишњих 400 фор., ну овај надоплатак не би могао искључиво на терет пасти оној црквеној опћини, у којој је протопрезвитер уједно и парох, већ би се морао или из опћега којега фонда, или у недостатку такова из парохијалних заклада целога протопрезвитерата по мерилу разреда у које су поједине црквене опћине гледе плате својих пароха стављене, намирити; у том случају пао би на црквену опћину, у којој је дотични протопрезвитер намештен, само саразмерни приносбени део. Подавање од душе по по новч. имало би се као непрактично са свим испустити, дотично забацити. §. 27. ,,Дотација диецезалнога епископа састоји се из 10000 фор. годишње плате у готовом новцу; — епископ бачк I и темишварски имају осим тога 2000 фор. додатка. Епископска конвенција и сидоксиа укида се.

Епископи би се могли у три разреда ставити. У I. разред архидиецезана и бачког епископа. У П. разред темишварског, вршачког и будимског. У Ш. рвзред пакрачког и карлштад тског и епископа. за I разред . , 12.000 фор. „II „ ... 10.000 „ „ Ш. „ ... 8.000 „ годишње плаће. Осим тога, да добива архидиецезае као митрополит и патријарх оне у §. 4. превишњега деклараториума од 16. јулија 1779. назеачене своте, и да ужива добро Даљ. Али би у пре напоменуте епископске дотације, изузевши за резиденцију опредељене станове и уз такове постојеће баште урачунати требало и прих>а,е од осталих епархиалних непокретних добара. Надаље не бн се обзиром на недостатна средства за намирење епископских дотација, дочим приходи народнога фонда не износе толико, колико би за дотације епископа требало, епископска конвенција безувјетно укинути могла, већ би само за олакшање подавања и купљења те конвенције, па на одстранење зло, пораба, које се збивају са сакупљањем тога епископскога прихода, установити требало, да дотичне опћине епископеку конвенцију капитализирају положив на сваку форинту годишње дужности главницу од 20 фор. За олакшање тога откупа имали бп се рокови од 2 до 5 година поставити, наиме ако главница не износи преко 100 фор. две године; за главницу од 100 до 150 фор. 3 године, за главницу од 150 до 200 фор. 4 године а за главнице преко 200 фор 5 година. До уплаћења првога рока имала би се та дужност досадашњим начивом подмиривати, — после тога рока пако уз остале оброке и интерес неуплаћених износа положити. У име епископеке вонвенције положене главнице имале би се уносити у народни фонд као недотицива заклада,