Srpski tehnički list — dodatak
Стр. 6.
Израз за моменат савијања гласи:
М= ЈЕ — Ну . с с. .: . . . . . . 19). а за нормалну силу Х= Нор -Учтие .. . . , 20).
4. Статички прорачун лука са два зглоба са непроменљивим оптерећењем.
Пре свега овај се прорачун односи на лучне носаче и сводове на зградама, где се по правилу прорачун окончава са одредбом једног или са два случаја оптерећења.
Али такође и код носача са променљивим теретима као нпр. код лучних и засведених мостова може да наступи случај, да прорачунавамо само један случај оптерећења, кад имамо да одредимо облик лука, који најбоље одговара статичким годносима или кад желимо да испитамо неки лучни облик, који је утврђен помоћу неких других основних ставова, за неповољан случај оптерећења пре но што приступимо тачном прорачунавању.
Ако имамо према томе посла само са један или два одређена спучаја оптерећења, онда ће бити практичније да испитивање :за сваки случај оптерећења извршимо а не да одмах отпочнемо са одредбом утицајних линија.
Ово се испитивање може рачунским или графијским путем извршити.
Са претпоставком, да имамо лук са неједнако високим ослонцима и да нам је хоризонтални потисак усљед промене температуре по јед-
неч. 11, дат изразом:
У ЖХуљт с 21). п > у С 1 оде је И а ет ЗЕСа с а 22). и К 5 зес“ с с == те 5 · 23).
Прорачун овога израза је сасвим прост. Прво треба одредити одстојања лучних тачака 1,2, 3,.
п лучних комада и одговарајућс моменте савијања 9 за ове тачке а за цато оптерећење, однесено на слободно подупрти носач дужине ], чиме су и изрази за суму дати. Ради бољег прегледа послужићемо се ова-
ком табелом :
СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист
___Год. Х1Х
Остале су количине у обрасцу за Н познате. Изрази за Т и С су сразмерно мали и могу се приближно (помоћу рачунаљке) Сад се могу савијања М једначине 19. а силе Х из једнач. 20, одредити, из
прорачунати. моменти из нормалнне којих се опет може да израчуна максимално напрезање за сваки пресек
Статички прорачун графијским путем види се из сл. 4. Узећемо за полно одстојање рад и нацртаћемо за дато оптерећење од сила 0, 0, .... један верижни полигсн за тим ћемо за лучне тачке :,2,3.... п одредити одговарајуће ординате ш, т, ...“ шп. Сад су моменти савијања дати изразом:
У ке рада т
Израз у бројиоцу за Н може се онда написати П п > у=ра = ту 1 |
п
2 шу можемо сматрати као статитчки моменат 1
које дејствују у лучним тачкама однесен на осук „К,а да тај моменат нађемо полигон сила ш са мере: одстојањем рт. Најбоље је да се силе
=) ат
Последње стране добивеног верижног полигона одсецају на оси К, К, комад ут. Услед тога ће бити:
идеалпних сила пт,
напртађемо вертикално
ним полним
та пренесу у смањеној размери (
п => у = Ра дат Рт Ут 1 Еа исти се начин одређује и п = у: 1 као статички. моменат идеалних сила однесених на осу К, Ка па ћемо онда добити: