Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХХ.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

површине које носе и скелет остају дакле 315 кгр. Према томе можемо, узевши да је ефекат вртешке 75 од сто, ставити да је према једнач. (27) до (29)

И 150 315 ( с 65 , Ко = 775.50.0,75 > 0, 05, Ку 7 об 10,5 Даље је: аб = ~ 94, ако оставимо да је ћђ = ~ 30 иА = > 0,4. На тај начин добијамо: „ __ ол (159) Зи 1 бе [61 ј- . 94 ву 954 — 105

= 126 кгр. као највећи терет који помоћу те машине за летење можемо да подигнемо, а то је 27 од сто тежине машине и одговара од прилике тежини два сапутника.

Ако испитујемо, који је најповољнији однос

авио , добићемо према једначини (32): Е укупно Ма 0 с 9 – са = 3.0,4.10,5 || 3,105 —--— = 194

према 94 како је изведено. Претпоставка за тачност израчунате вредности била би, као што смо већ неколико пута нагласили, да је тежина конструкције, која носи, од 315 кгр. пропорционална површини ћђћ. Али нарочито Раппап-ов аероплаан показује опет многе делове чија је тежина непроменљива, која не зависи од величине површина које носе. Ти делови су носач, који предње површине које носе везује са задњим, скелет са машиновођиним седиштем и точковима као и крмило. Њихова тежина ће свакако износити "|, целокупне тежине, т.ј. око 125 кгр Ту тежину можемо додати тежини (5 и онда имамо:

315 — 125 Кај у анј зинон= 6,383 и

Е укупно ___ ћ 9,81 _

Е <=< 2 (04 16:.89 | 3.628. ГЗ = 91 Б ___Е укупно

према 94 како је изведено. Помоћу Еђ добили бисмо:

ћђ = 81 дат а према једнач. (93)

да би смо одатле добили величину корисног тере-

имамо од тога да одбијемо 125 кгр. на рачун ске-'

лета и т.д., тако да ћемо као и пре добити (= 126 ктр.

т.ј. размере Рагтап-овог аероплана које се односе на величину површина које носе заиста су најповољније. У новинама смо могли читати у оно време, које је предходило успесима Еагтап-овим да је величина задњих површина које носе смањена, и да су тиме добивени бољи резултати, а то би према показаном рачуну потпуно одговарало приликама. Лошије стоје односи у погледу на моћ преношења. Ако је В=0, 4а 8 = 1, онда је:

О == 168 и % = 2,8 Ккт, Е укупно ћђ

повољнијом вредношћу, при чему би изнело Ме == 62 К. С. на место 50 К. С. и ћб= 16,2 на место окр. 30 ш= даље у= 21,4т/5ес. == 77 Кт./час на место

за једног сапутника. Са = 200 као нај-

У = 16 т/сек. = 57,5 Кт/час, могли бисмо достићи: о == 168. И 5 752 ке

Ако сравнимо аероплан браће Мпаћ! са Еагтап-овим у колико је то могућно при малом то нетачних података, који ми стоје на расположењу наћи ћемо следеће:

М'поћ|-ов аероплан тежак је према податцима

у 2. 4. у. 4. Ј) 280 кгр. његов мотор производи 24 К. С. при својој тежини од 90 кгр. Ширина кри-

ла износи око 12,5 т. одстојање једне површине од друге око 2,5т. Узимамо да је ћ == 0.5 те према томе ћб = 37,5 т.“ округло. Судећи по фографијама изгледа да је угао « мали и једва да је 20% велики. На против 5 ће свакако бити приближно толико исто као и код Каппап-овог аероплана. Одговарајући томе нека буде А = 0,38. Летења Мпноћова изведена су са оптерећењем, које одговара тежини 2 сапутника, дакле око 131 кгр. То би било готово 50 од сто од тежине направе. Према једначини (25) било би онда:

Е укупно = 0 у 410. 9,81 · 0,38

тону 35180"

= 188 КС.

Према томе би ефект вртешкин морао бити 78од сто. То би још било могућно. Али није ни то искључено, да односи у појединостима мало и другаче стоје, при чему би резултат у једном или другом правцу могао и другаче испасти.

Коефецијенат К, био би сличан кади код Рагтап-а: 90

207.75 7 0.0575

1) Види Хензећи! дез Мегејпез Чеш5сћег Јпретшеште од 1908 год. стр. 1869.