Srpski tehnički list — dodatak

Стр. 68. „СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“ · Год. ХХ На скелет направе остају 280 — 90 = 190 кгр. Ако узмемо | На рачун постоља и подупирача који га везу- Е укупно __ Ка ју са осталом конструкцијом можемо од те тежине Т Њ о одбити 50 кгр. као тежину која је непроменљива и онда имамо: онда би било према једначини (36). _ 190—50 _ 140 _ А се Ар ЕЛИЈЕ. баба (епитет иРнтару '278 ЛЕ 9,81 | 924 ои Е Према томе би најповољнија вредност за | ЕМА А с тиме би према једначини (31) било: па А ду била према једнач. (32) | , 13. б => (--=р 40 ја == ја зе Е 0,162, 9,81 укупно каза 39,3

= 50.88.3724 5 374 ка

ћб

Изведено је пак:

20,7.75

14 ТЕ 3 = ~ 41,4

Дакле и овде можемо утврдити, да се рачун и опит довољно слажу — подударају.

Ако сравнимо резултате Кагтап-ове са Мпрћовим, онда, на основу рачуна, можемо рећи, да привидно преимућство Мпоћ|-ове конструкције у првом реду можемо да припишемо мањој тежини направе, како изгледа, делимично на рачун трајашности, а делимично на рачун готовости у раду; јер, лако је увидети, да је аероплан на салинцима лакши него на точковима, и да аероплан на салинцима не може са сваког места полетети. Мања тежина употребљена је сем тога још и на рачун стабилности, у колико Мпоћ-ов аероплан нема репа те је тиме за тежину носача, који би носио реп, лакши. Овај последњи недостатак накнађује Мпоћ! свакако својом личном већом окретношћу и потпунијом могућности у крмањењу. С тога се не може рећи да је Мпоћ|тов аероплан у примућству над Каппап-овим због свога дејства у дизању, него на против само због лакшег управљања њиме. Само ујтоме погледу значи он несумњив напредак. Ако занемаримо чеони отпор па посматрамо само подигнуте терете, који према горњим рачуннма стоје у размери као 2:3 онда би М'паћ!-ов мотор производио:

Зб 3 у лве 19 Ко С. т.ј. ако узмемо да Кагтап-ов мотор производи 35 К. С. А тако у ствари и јесте.

Да покажемо још, како и при знатно већим тежинама мотора може аероплан да буде успешан што се тиче моћи дизања и величине површина.

Нека је нпр.

К, = 0,28 на место 0,05. т, ј. 5,6 пута веће него горе. Ка == 7 на место 6,33 односно 4,5. Онда би према једначини (35) морало да буде:

__Б укупно | У 0,28

-- К, ћр .

Ко

— 40.0,27 — 7) = 2,2 ћђ

Ако рачунамо користан терет и константне тежине направине ( -= 1000 кгр. онда добијамо: ћђ = 455 ш':

Потребан рад би био:

"455. 40

== 28661 С5 75

који би рад вртешка имала да изврши, или узимајући да је ефекат вртешкин 0,7:

ЗАО К. С. Тежина машине би била 236.75 0,28 = о 5000 кгр. . скелета „| , 455.7 21 28900. „ _ корисног терета и конст. теж. == „ 1000 ,

Свега 9200 кгр.

Вредност А = 0,162 одговарала би малом углу «. Претпоставка за могућност његову била би,

што

да се може довољно малим да начини,

према обиму, који би цела машина имала, као могућно изгледа.

За такву једну машину не мислим овим примером пропагирати. Али ако се опоменемо оних вести о Махпп-овом аероплану од 3З60К. С. са укупном тежином направе од 3600 кгр. при чему је угао « био између 69% и 100, и који је почетком деведесетих година опробан био и при томе на кратка одстојања летео онда налазимо, да је и та машина била потпуно према свему што напред изложисмо подешена, и, ако стабилност не узмемо у обзир, не можемо наћи разлога, за што је таква једна машина морала имати мање успеха него данашње мале машине са лаким моторима.

Напоменуо сам већ, да рачун за Капгап-ов аероплан у једној тачци имамо још да исправимо. Из сл. 13. види се, да тангента а, повучена на површину која носи, склапа са вртешкином осовином угао од ~ 5". Можемо сад у двоумици бити, да

ли при нормалном лету вртешкина осовина остаје