Srpski tehnički list — dodatak

Бр ___Српски Гехнички

Лист Стр. 9.

=== =

6 4. 2 репним танана не =

пољопривредним радовима могу да добију веће користи.

Због тога понова напомињемо, да овај начин експлоатације саобраћаја уз сваки други, треба дозволити и потпомагати тако, да се из њега развије слободна утакмица, која увек даје највеће користи.

3. Давање у закуп од стране државе и државни. надзор. >

: Држава себи задржава право надзора, и ограничења. Она прописује услове у напред за извесно време ипо спремљеном плану издаје саобраћај под закуп, обично надметањем, а по кад кад и погодбом.

На тај се начин утакмица, која је главни извор правилном развићу, сведе на једнодневно надметање,“а често и на обичну погодбу; те се не водећи рачуна о стварним потребама, саобраћају шкоди. Прилике и потребе се свакодневно мењају, а нарочито Ће њихова промена у погледу величине са-

обраћаја бити и брза и велика, кад се по.

повратку у земљу, стање сталожи, економ“ ске прилике развију, а културне потребе увећају. Прописивањем унапред не могу се предвидети све потребе, нити будуће прилике, те се закуп изводи врло често под са свим другим околностима него што то прописи предвиђају.

Због тога је и потребно да држава мења услове, често и у току закупа, а увек при новом закупу, те закупац није сигуран у околностима; и, због не сигурности својих користи условљава са своје стране разна ограничења. Или се пак стварају концесионари и своји људи, који и при разним околностима, овлашним и слободним тумачењем прописа врше саобраћај у закупу искључиво у своју корист.

При таком стању ствари штете се или закупац или саобраћај, што обоје никако не иде на добро самог саобраћаја.

Овај начин саобраћаја није ни јевтин, јер закупац искоришћује све у своју корист, и, при надметању још, мисли и на своју личну добит. Погодбом између такмичара при једнодневном надметању често се по-

слигне исход самог надметања само у корист |

закупаца, а никако општости.

Закупац пак, ради своје личне користи, често одступа од извесних прописа, наро"чито кад је он постао већ »свој човек«, те саобраћај постаје и мање угодан и погодан, "него што су то услови у закупу предвиђали. Ове неугодности код путничког, а не погодности код саобраћаја с робом натерују онога који има да саобраћа, да се другим,

ма и скупљим средствима користи, "да би.

неугодности или не погодности избегао. То све на штету општости.

"4. Сопствена режија као самоуправног тела.

_ Држава задржава себи право целокупног саобраћаја, и врши га помоћу својих органа нарочито за то одређених, Расходи и приходи од саобраћаја воде се по засеоним рачунима за сваки део, или групу делова или за цео саобраћај према осматраним приликама. | С

Верујемо да ће овај начин за саобраћај бити најпогоднији за тренутке кад оудемо дошли у земљу, док не будемо у стању да се послужимо првим начином т.ј. де пугстимо саобраћај слободном развитку.

Уз оскудицу људске снаге и капитала, појављује се и потреба да се приватни капитали што већма заузму у економске послове, услед њихове корисности и потребе исхране. Због тога и верујемо, да би приватна иницијатива у саобраћају за прво време држала га на великој цени, јер би и у саобраћају капитали тражили користи као и у привредним пословима. Па кад држава, као што већ сад чини, надамо се хоће, мора и треба потпомагати и развиће пољопривреде и сама, својим средствима учествовати у њему; верујемо да она има и више потребе и више лакших начина да својим средствима потпомогне и одржи на правилној основи целокупни наш саобраћај.

Овај начин експлоатације саобраћаја од стране државе ми замишљамо врло просто. Држава, према својим могућностима и општим потребама и. приликама, ствара саобраћајне. јединице као засебна самоуправна тела. Величина њихова, као и њихово устројство зависиће од околности. Свакако да ће битни услови за постојање појединих саобраћајних самоуправних тела, као и за њихово разграничење и подвајање, бити пре“ део кроз који саобраћај пролази, и ередство којим се саобраћај врши. Одвајањем појединих предела, и саобраћајних | путева, према њиховим потребама у саобраћајне јединипе, постигло би се тачно сазнање о економској и културној јачини његовог насеља: а одвајањем понаособ саобраћајних самоуправних тела по средствима којим се саобраћај врши, оцениће се правилно, из

' исхода које буде саобраћај показао, која су

средства, за који предео и какве прилике 34 употребу боља.

Основана, на овај начин, засебна самоуправна тела за саобраћај, играла би улогу подстрекача, јер би дејствовала као и при-

"ватни експлоататори. Али, кад је држава та

која треба да на овај начин врши саобраћај, можемо је, ради општости, ограничити