Srpski tehnički list — dodatak

Стр. 10.

а ет =

„тиме што јој дозвољавамо да из прихода од ове експлоатације врши само наплату свога уложеног капитала и исплати трошкова за вршење службе, а никако добит. У

Потребу за учешћем и других капитала, сеж државних, истичемо; а сматрамо да држава, узимајући на овај начин саобраћај у своје руке, чини му две услуге:

најпре, ствара га, јер би ситним капиталима било немогуће створити. за њега сва средства; а

затим, ограничава особено надметање у повољном смислу за саобраћај, пошто радећи само за покриће трошкова, у могућ"ности је да саобраћај врши јевтино.

Приватна иницијатива, ограничена може бити једино условом да ни по чему њен саобраћај не сме бити лошији и не згод. нији од државног, била би дозвољена и потпомогнута, те би по потреби 'допуњавала саобраћај, док не би била толико велика да га замени, донекле по другој тачки нашег

излагања, или са свим по првој. Она 6 би са-:

обраћају и користила и најмањом својом појавом као надметача, било према другима, било према држави.

Налазимо пак да је за прво време само држави могуће да у оној количини набави сва средства за саобраћај, у каквој ће их потреба истакнути; те га створи још истог дана кад га потреба захте.

На који би се начин ова државна експлоатација извела није данас места овде; о њој може и треба бити више речи, али се при њеном извођењу мора на многе околности обратити пажња, што пак изискује више времена и проучавања, него што ми одмах сад имамо. Ми само овим упозворавамо на своје мишљење, и желимо, да се особено о овоме начину поведе више говора те се за њега прикупе подаци и на основи њих Ја Прад сам начин.

· Монополи.

Држава задржава себи искључиво право, без ограничења. Из саобраћаја црпе корист колико нађе треба, с мало обзира на висину цене.

У првој речи да кажемо да нисмо за ову врсту државне радње у опште, а нарочито нисмо кад је она у латању за саобраЂај, који захтева што слободније развиће. Предњим излагањем смо се баш трудили, да укажемо да је слобода у развићу и утакмица онај чиниоц који најправилније и најпробитачније утиче на исход ствари. Нама пак, нарочито с уласком у исцрпљену земљу, треба што јевтинији саобраћај, да би он својом ниском ценом утицао на остали при. вредни живот.

за сходно, а често колико јој

Код монопола то не може,

Српски Технички Лист

1

динка у свој својој целини,

= | Бр. 2.

бити, јер он се и заводи за то да се из њега исцрпе користи.

Разумемо државну потребу за приходима, Она ће бити врло велика, тим пре што и сами налазимо да држава и треба и мора да потпомаже цео народни живот: привредни, технички, па и домаћи, али принос државних прихода мора да буде на правичној основи, међу њене грађане расподељен. Зарада пак добијена монополским начином пада на терет сиромашније класе као најобичнијег потрошача, пошто већ и сам саобраћај пада поглавито на његов терет. Висина саобраћајне цене у сразмери на вредност робе, увек је виша код јевтиније робе, а ову пак троши сиромашнији сталеж. Кад поред тога долази и. зарада, која би при мо-

нополисању саобраћаја у државну касу ишла .

очигледно је, да онда сиромашнији више у њу унесе него богатији, што би по нашем мишљењу, требало да буде обратно,

У оцени свих начина за експлоатацију саобраћаја нарочито смо изостављали да говоримо о саобраћајном путу и његовом одржавању, већ смо говорили само у опште, додирујући средства. и начине у колико нам се је учинило за потребно. а

Ми смо у земљи готово све путеве о– државали општим средсвима; било да су она била државна или ког самоуправног тела. Кад се је баш и неко самоуправно тело појавило као експлоататор каквог сопственог

саобраћајног пута, чији случај имамо код неколиких окружних железница, оно није вршило експлоатацију у смислу тачке четврте овог нашег излагања, него је било јеи приходи од саобраћаја ишли су увек на олакшање других издатака. И ако сматрамо да су она чинила, и да ће и у будуће чинити, огромне користи општости, па и самом саобраћају понаособ, ипак стављамо начин експлоатације саобраћаја као самоуправног тела 3: себе, а не у ком другом, нарочито за времена повратка у земљу, када се све треба искористити за што брже економско сређи-

вање и учвршћење, на прво место, изнад | других начина за експлоатацију из разлога о је врло јевтин И вајсигурнији.

" Ми мислимо да ће саобраћај, кад се појави као засебно тело, моћи корисно и правилно утицати на економски развитак земље и потпомоћи напредак.

У том случају морамо одржавање саобраћајних путева. бацити на терет самога

_ саобраћаја, као што смо то до данас код

железничких путева и чинили. самог одржавања · не

Начин пак.

желимо да. нам суде