Srpski tehnički list

СТРАНА 12.

но на скоро се спушта опет код стене „Караташа“ у равницу дунавску све до села Сипа,

Од Сипа у истом правцу друм прелази реку „Косовицу“ (нема мост) иде самом обалом Дунава усечен у коси огранка „текијске планине“ све до варошице текије где се и свршава.

Осим помепуте реке „косовице“ друм пре но што у Текију доспе, прелази преко реке Кашајне и још трл "повећа потока. на којима су направљени провизорни дрвени мостови. Дужина целог друма од Брзе паланке до Текије износи 48. километра,

т). Отатински друмови.

У ову категорију спадају сви остали друмови који везују варош Неготин и осталих пет варошица са околдним селима, но од свију поменућу само три друма који су са свог положаја, ми живљег саобраћаја значајни, и што су такође шљунком насути, док остали општинска путови ниједан нису.

1). Пут Романов мост — Висока — Рогљево — Рајац — Тамнич.

2). Неготин — Речка — Брусник и

8). Пут Неготин — Буков манастир — штубик плавна клокочевац.

4). Пут Романов мост — Тамнич.

Полазна тачка овог општин пута лежи у тимочкој долини сниже „балејских пивница,“ а на месту где државни друм прелази чубарско-мокрањску реку |Романов мост),

Од овог каменог моста, започев, пут узима правац југоисточни долином реке Тимока, све поред жељезничке пруге, но близу виса и пивница „височких“ пење се на овај вис, и прошав поред пивница опет се спушта у долину Тимока п упоредо са жељезницом долази у село Рогљево, пресецајући два пут жељезничку пругу. Од Рогљева пут иде у истом правцу, али узвишенијим таласастим тереном ка селу Рајцу и тамничу. Дужина овог пута од Романовог моста до тампича износи 15.0. кидометара.

8). Пут — Неготин — Речка — Брусник.

Овај пут има полазну тачку на јужној странци вароши Неготина и прешав преко неготинског рита па 7. озидавих мостова (горња конструкција дрвена) са великим успоном пење се преко «Фуније“ а затим силази у долину чубарске реке, прешав ову (нема мост), опет се нагло пење нн висоравањ „рушањски«“ а затим силази у долину реке „Сикодске“ све до самог села, „Речке“.

У том селу прешав реку на њену десну обалу (нема мост), пут узима правац југоисточни и пење се на висоравањ поред села Смедовца и прошав кроз село Кленовац као и дубодолину испод Брусника, стиже у ово село помоћу 2 серпентине, које су врло стрме. Дужина овог пута од Неготина до Брусника износи 20. клм.

Пут Неотин — Буков манастир — Штубик плавна — клокочевац.

Овај пут започиње близу Неготина под впсом „бадњевом“ где се од окруженог друма Неготин — Зајечар одваја у дево правцем к југу поред Неготинског рита, затим савија западно пењући се поред манастира Букова кроз његову шуму и прешав ном. окр. друм код „вражје баре,“ па поред штубичких пивница, силази у долину реке „Јасенице,“ затим кад пређе преко исте (дрвен дотрајао мост) пење се помоћу 8. серпентине на висораван пзнад села Јасенице.

Овим висоравњом дошав близу Штубика дели се овај пут у два крака, један кој десно скреће у штубик и прошав кроз село силази у долину реке земне код

ТЕХНИЧКИ РАДОВИ У ОКРУГУ КРАЈИНСКОМ БРОЈ 1.

Марковог „брва“ (нема мост) прешав реку пење сек селу Плавни, а други и даље иде висоравњом изнад штубика и пошто пређе реку земну (дрвен мост) састаје се са првим више села Плавне код селског гробља.

Одавде долази у село ПШлавну и пошто пређе плавњанску реку (уточица реке земље). пење се са 2. серпентине на, висоравањ плавњански и доспев до вододеонице земне и поречке реке спушта се најзад са 3 серпентине у долину другоименоване реке код села Клокочевца.

У досадањем опису поменутих друмова и путева само су главнији мостови поменути, јер детаљан опис свију великих и малих мостова као и пропуста сљедоваће ниже у овом извештају.

П, Опште стање евију друмова и путева као и одржавање истих. -

а). Државни друм Београд — Видин.

Овај друм од границе крајинско-пожаревачке код „Грабове“ па до Кузнице уБакарне“ у добром је стању ома ширине 8,0 та. и насут је 0:5 шљунком, но од Бакарне до М, Џека (2. клм.). — река је на више места покварила друм и стара је траса на млогим местима напуштена, стога је јесенас понова трасиран и на пролеће предузеће се грађење.

У самом М. Џеку друм је у главном добар и шљунком насут, но код садање је кузнице местимично јако притешњен, једно усљед избациваља шљаке из топионица и материјала пз поткопа, а друго и подигнутом жељезницом више друма у страни брега.

Начелетво је предузимало кораке код дотичне управе да друштву нареди, те да друм у нормално стање доведе, што ће се по свој прилици идућег пролећа извршити придиком градње новог друма Неготин М. Пек.

Од М. Пека до Д. Милановца друм је просечен али није никако насипан јер шљунка у близини џема, с тога је при кишовитом времену комуникација јако отежана, прем да је земљиште оцедно и песковито.

Од Д. Милановца па до близу Голубиња (серпентине за Мироч) друм је добар 80. ш. широк 0.5 шљунком насут, од Голубиња преко мироча до Брзе Паланке друм је у истом стању као и онај Мајданцечки, просечен и пенасут, те је у кишно доба тешко путовати.

Оба ова поменута дела друма требало би претходно на потребној ширини калдрмисати па ондак шљунком насути.

Од Брзе паланке до Шеготина и даље до села Кобишвице друм је свугди добар и шљунком 0.5. насут на п ирини од 12.0 ш.

Од Кобишн це до балејских пивнида друм је такође добар п пасут но доста стешњен (4.5 до 5.0 1.) а од пивница до Брегова требало би такође претходно каддрмисати па насути, јер је провов вина велики а земљиште ровито, те седрум часво и јуко пскзарп, 0с0бито што га од Романовог моста плаве обе реке чубарска п мокрањска па и тимок.

6). Окружни друмови.

ту. Неготин — Зајечар овај је друму главном цео добар пи шљунком насут О4а у ширини до 12.0. пл,

2). Друм Д. Милановац (поречки мост). зајечар. Од више тодина ов:јје друм бпо сасвим напуштен. но прошле је годипе поново обележен и до црнајке израђен, а на пролеће продужиће се рад до грапице округа Црноречког, и за тим цео поново шљунком нлсути, и то у ширини од 6 до 8.0. метара,