Srpski tehnički list

_БРОЈ 1.

технички РАДОВИ У ОКРУГУ КРАЈИНСКОМ

ОТРАНА 18.

в). Срески друмови.

1). Неготин — Радујевац. Друм је у потпуно добром стању, шљунком 0.5 насут п то на ширини 12 до 15.0. 11.

9). Друм Брза Џаланка — Кладово — Текија. Од Брзе паланке до Кладова но даље до Сипа друм је у добром стању, а од Сипа до 'Текије на млогим је местима искварен услед прошлих великих вода Дунава, с тога је прошлог лета предузета оправка тог дела друма.

"р). Општински путови.

1). Пут Романов мост — Тамнич.

2). Неготин — Брусник,

8). Неготин — Клокочевац.

(ва три општинска гута у приличном су Добром стању односно подлоге друмске, која је 6.0. та. широка пи шљунком 0'4 та.

Оправка и одржавање свију напред изложених друмова врши се средством народа (кулучара) овог округа и 10:

ај. Ошитина неготинска оправља сви пет друмова који се у Неготин стичу а у реону општинском што износи укупну дужину 5.0. Ккилом.

6). Орез крајински оправља и одржава:

1). Државни друм од поречког гвозденог моста д0 Брегова на дужини 56. километ.

2). Окружни друм од Неготина до граштше Крајинско-прноречке на дужини 87. километ.

8). Окружни друм од танде па опет До границе округа на дужини 20. клм,

4). Срески друм Неготин Радујевац на дужини 12. километара. ;

5), Општински пут од Романовог моста до Тамнича на дужини 15. клм, п 6. пут Неготин Брусник од 20. километара.

7). Општински пут, Неготин штубик — плавна на дужини од 25. кам. пошто се од плавне до Клокочевца не насипа ни оправља.

По томе овај срез обдржава свега 185. километара друма са 14160. пореских глава.

Г). Орез кључки одржава и оправља!

1). Друм срески од Брзе Паланке — односно границе среза, преко Кладова до Текије на дужини од 45. клм, са 9628. пор. глава.

Д). Срез Поречки оправља:

1), Државни друм од поречког моста преко 4. Милановца и М. Џека до гранипе Крајинско-Пожаревачке код „Грабова“ на дужини 28. килом.

2), Окружни друм: Д. Милановац — односно поречки мост — Зајечар, и то до села Танде на дужини 40. килм. По томе овај срез оправља свега 68. клм друнова са 2158. пор. глава

Да би начелници срески могли вршити као што треба оправку друмова, подинеати је окр. Инжињер пропишсао правила у којима је најопширније изложено сво што се на оправку п одржавање друмова односи, као

1). Набавка материјала.

8). Шта треба предходно на друмовима извршити, према природи терена на коме леже.

8). Како треба распоредити кулучаре.

4). Где треба осигурати обале, а где опет оградом стрма места ит, Д.

Кад се сравни садање стање друмова са пређалшњим опажа се да је доста поправљено, прем да могло је се још и више урадити, да нису млоге сметње на

путу биле; као: неродне године у храни, после купљење порезе, војна вежбања и бивше потере за хајдуцима, а друго и пређашње често мењање среских начелника, и тако тек што се упозна са местом гдеи шта пма да оправља, он се премести, а са ново постављеном треба опет времена док све напред наведе но схвати.

ЏШриликом овом има сеп то напоменути да началници срески имају ведике неприлике са кулучарима. јер они још неможе да схвате да се друмови граде и одржавају у добром стању у цељи лакшег саобраћаја, трговине и њих самих, те да своје производе на пијац довести могу.

Кад би кулучари ово могли схватити, без сумње би драговољно на једно пристали: или да плате прирез за оправку, или ако су у новцу оскудни, опда да свом снагом прегну и оправку онако врши како се наређује.

Но овди није ни један случај, јер плаћати прирез немогу према данашњим економним приликама, а кад опет ивађу на друм онда врше лосо као од беде, и то донев карлицу или две песка место шљунка, или још горе песак помешан са земљом, прочепрка мало по шанцу, па и ово ђубре на друм баци п тим опп сматрају да су кулук свршили.

У колико су начелници срески поред осталих послова имади времена, онп су удагали свој труд, да овој педаћи доскочи, но са врло слабим резултатом, јер кулучари врдо неуредно иди и никако не долазе, а п оно што дође ради као што је иапред речено, те тако у равници и где је у близини материјал за насипање, оправка се врши приближно добро, али у потежем брдном терену иде доста хрђаво.

111. Мостови пропусти и остали објекти,

Мостови п пропусти деле се на три главне групе, и то како по распону, тако и по материјалу од ког су саграђени.

У прву групу долазе мостови са распоном од 8.0. та. до 60. ш. и више, у другу групу омањи мостови са распоном од 5,0. т. до 8,0. пи у трећу групу пропуста са распоном од 40. до 06. та.

Што се тиче материјала то су изложени прво дрвени мостови, друго, камени на свод и треће са гвозденом конструкцијоћ.

А). Државни друм Београд — Видин:

1. Дрвени мостови:

а), Са распоном од 8.0, та. 60.0 та. и више има свега 29,

6). Са распоном од 5.0. та, 8,0. ш. има свега 19.

ву. Са распоном од 5.0. та. 0,6. ш. има свега, 185.

П. Камени мостови:

а). Са распоном од 8.0. та. до 600. има 2.

6). А са распоном од 5—8 има такође 2.

ЈП. ба гвозденом конструкцијом :

а). Са распоном од 51. па. има 1. мост (воречки).

б. Окружни друмови.

Т Дрвени мостови.

Неготин — Зајечар.

а). Са распоном од 8.0. т. до 60.0. та. пма 9.

6). Са распоном од 5.0. ш. до 8.0. т. има 9.

в). Са распоном од 0.6. та. до 4,0. т. има 97.

П. Камени мостови. Са распоном од 5.0. т. до 8.0. т. има 1. Д Милановац — Зајечар,