Srpski tehnički list

СТРАНА 14.

Пошто се овај друм понова гради то ће се п мостови сад правити а требаће:

1 Дрвени мостова.

а), Са распоном од 8,0. т. до 60, т. 3 6). Са распоном од 5.о. до 8.0. тп. 25. в). Са распоном од 4,0. т. до 0.6. 46.

А. Срески друмови.

Неготин — Радујевац.

1. Дрвени мостови.

а). Са распоном од 5.0. та. 8.0. т. има 1. 6). Са распоном од 4.0. до 0.6. има 3.

П. Камени мостови:

а). Са распоном од 5.0. до 8.0. зп. има 1.

Брза Паланка — Кладово — Текија.

а). Са распоном од 8.0. до 60.0. т. има 11.

6). Са распоном од 5.0. т до 8.0. има 3.

в). Са распоном од 4,0. т. до 0.6 пма 90.

Према томе укупно има мостова та свима пом друмовима :

у [50] групи · · Ма А њу аи ДЕ ИП О ЈАКЕ Ни ле ИЕ ПГ ОЈ а авва те 1 па

или целокупан број већих п мањих мостова као п 1. гвозден свега 8. који су скоро грађени и онда остаје 454. мостова које ваља изнова градити јер је већи број нстих дотрајао.

Усљед тога што су млоги мостови дотрајали те је наступила необходна потреба подизања нових Начелство је још 1883. године установило стални прирез од 2. Дин. с главе на главу за наведену цољ, и то за грађење п обдржавање мостова на окр. п среским друмовима а на државном друму само у толико у колико би имало на терет народа пасти

МЕТАЛНИ ПРАГОВИ НА ЖЕЛЕЗНИЦИ

БРОЈ 1.

Ову је одлуку и надлежни господин министар одобрио те тако се од 18834. год. непрекидно купи по 2. дин. мостовног приреза што на 20.273 пор. глава износи годишње до 40.556

По билансу закљученом 1. Јануара т. г. ва прошли 6, година покупљено је 179000. д. а остадо на дугу 109.700.

Кад је наступила потреба подизања нових објеката, на државном друму, измењена је одлука у погледу пспдаћивања из повог прпреза, јер по предлогу г. мин. грађ од 8. априла 1886. год. Бр. 857. народ окр. крајинског пристане да се из овог приреза све исплаћује како на окр. и среским тако п на државним друмовима. што је и г. министар Финансије одобрло

Установом прпреза од 2. динара ишло се на то, да се у току извесног времена подигну стални мостови на окружним и среским друмовима, а тако исто и на државном, у колико то на терет народа пада; ова би мера била и остварена, да није учињена измена у логледу плаћања, грађевина на државном друму, јер на оба окружна и среска друма имало би се направити нових мостова: већих 59. а омањих пропуста 167 свега 226, а кад се узме сад и државни друм онда ће бити 454 нових мостова,

Овако велики број мостова и пропуста немогуће је са овако малим прпрезом у кратком року направити тим горе што при садањим економпим приликама, врло тешко иде са прикупљањем и овог одобреног приреза, а стање је мостова опет тако, да би бар велике и средње тре-

=>

бало што пре нове подићи.

Кад се дакде се овако малим прпрезом грађење преко нужних мостова неможе постићи, ондак неостаје ништа друго но помоћи се зајмом, па из приреза отплаћивалти. (овешиЋЕ СЕ)

МЕТАЛНИ ПРАГОВИ НА ЖЕЛЕЗНИЦИ

САОПШТИО

МИЛ. ПАВЛИЋЕВИЋ,

ИНЖЕЊЕР.

СА СЛИКАМА НА ЛИСТУ 96. и 9).

Француски инжењери противни су употреби металних прагова на железницама, п могу се сматрати у Фран цуској као изузетак. На против, у последње време, узимају јако маха у Немачкој и Холандији, а у неким државама (Аустрији пи Швајцарској) јако су пришењени. У години 1884., Немачка на 62271 Ккт имађаше 10 290 јап са метадним праговима, од којих 5078 Кт систем лонгрина, а 5271 траверза, Холандија имађаше 841 на, 8 207 Кт готово само систем траверзе,

Прогрес у металургији допринео је јако, што су дрвени прагови замењени металним. Највећа замерка, да су гвоздени прагови крти, отпала је, од како је цена меком челику знатно спуштена, те су се могли гвоздени прагови заменути челичним. Добре стране поменутог челика: да не даје уздужно одвајање влакана, зито се лако кује, што је растегљив, што даје јаког отпора при

удару пи у случају код напрезања, којима је пзложен, прелазе границу еластицитета, што се најзад савија без кидања, покренуло је Француске ипжењер, да се упштају: да ди је време, да се п у Француској учине 08биљније пробе са металним праговима. Само министарство грађевиша одредило је Виска, државног инжењера, да простудира питање о металним праговима, и из његовог извештаја вадимо следеће податке.

Шине на лонгринама.

У Немачкој у почетку, више су се употребљавале шине на метадним лопгринама но на траверзама. Томе је био следећи мотив За исту дужпну пута треба мање донгрина но траверза, и како лонгрине не морају бити теже на курентни метар, излази мања. потрошња, Шта