Srpski tehnički list
–—
на горњем крају осигурања узет је профил око 35 м. а на доњем преко 45 м., дакле на 300 м. дужине проширује се профил преко 10 м. Истина, на горњем делу су неке зграде сузиле речно корито а на доњем делу је трг с обе стране, те је корито проширено. Кад се већ вештачки утврђују обале, требало је, држим, узети одређену, правилну ширину профила, бар да неправилност тако не пада у очи.
За проширење корита у горњем делу требало је, у интересу лепог изгледа и здравствености, порушити оне трошне зграде на десној обали. Или ако јегорњи профил довољан лако је било доњи сузити.
Уз то се осигурање завршава наглом кривином, која треба да је блажија.
Држим, да онај ред коља, побијен један метару песак и шљунак појачава толико исто конструкцију, колико је ослабљава, што се не може сложити трпанац од крупног камена око оног другог метра тог
реда коља. Дакле толико би исто била јака конструк-.
ција ножице за калдрму, да је рађена и без реда коља а са крупнијим и сложенијим трпанцем, што би било тад могућно. Друга би ствар била, да је ударен ред ред шипова са побијањем 2—3 м. испод трпанца, Лир] ако би била потреба.
Грађење железнице. О овом највећем грађењу готово најмање се има за сада говорити. Грађење је отпочето по Ускрсу, али није бог зна колико одмакло. С обзиром на леп глас предузимача г. Лукића могло
54
се до сада и у овој секцији очекивати много више рада. Он у осталом и сада тврди, да ће бити на време готов, а радећи и даље са главном снагом од Обреновца ка Ваљеву. Стога се у овој ваљевској секцији још не ради са онаком озбиљношћу, какву величина посла захтева.
Ова секција од Ваљева до Јабучја има око 34 км.
Траса иде све поред друма Ваљево— Обреновац до 21 км. где друм напушта Колубарину Долину а пруга иде и даље њом. Само на км. 32 мало севуше удаљује од Колубаре прелазећи преко брда Остењка па опет силазећи ка Колубари.
У овој секцији највећи су успони 109 а најмање кривине 120 м.
Главније су грађевине : Станице у Ваљевуи Лајковцу, постаје : на Иверку, у Дивцима и у Оловцу,
Пропуста и мостова биће око 70 на броју (највећи 10 м.), Биће доста обезбеђења поред Колубаре а нарочито у Сутесци код Словца (18-ти км.).
До сада су рађени земљани радови на првих 7 км. од Ваљева; озидани темељи зградама на станици у Ваљеву, на постоји Иверку и озиданчи темељи у два моста.
Путничку зграду у Ваљеву подижу предузимачи С. Николић и Бујић из Ваљева, јер је њима уступљена, пошто је за њу одвојено држана лицитација. И она је
озидана. до сокла. Ј. Т. Зрнић.
ЈКешкоће при грађењу алписког бозрук-тукела.
Споредни ходник који је рађен са десне стране главне штоле ударио је после 17 метара дужине на водоносне слојеве и био је сасвим затворен провалом материјала који се у њега сручио. Даљи рад на томе ходнику после тога је прекинут. (О леве стране ходник се одвајао од главне штоле на 557 м. ишао је у дужину 30 м. право под углом од 45% према осовини тунела а после је савио и на растојању од 17 м. ишао је паралелно осовини тунела. Чим је се показала вода у овоме ходнику рад је вршен са највећом предосторожношћу. Приток води брзо се увећавао и као рука дебелим млазевима избијала је вода из- пукотина и многих рупа. Збсг велике ладноће радници су много патили и да би се одлучили на рад, радно време морало се свести на 4 часа а надница повећати ка 8 круна. Успех постигнут овим ходником богато је наградио све муке око његовога извршења. Кад седошло до водоносних слојева прекинуто је даље напредовање са ходником.
За овим је пробијена и горња штола до места где је била произашла провала. Овом штолом одводи-
лит.
сек. ходником с леве стране. Тако је се после четири месечног напрезања успело да се води даду два излаза и да се рад обезбеди од даљих провала воде. Ради бољег
исушивања продужзн је ходник са стране једним по-
ло се око 100 - воде а толико исто текло јеи
пречним кратким ходником и спуштено је ниже дно првог ходника, после чега се количина воде, која је тим
лит. ходником отицала, повећала доз00 Ба Тек сад се могло
мислити на даље продужење рада у горњој штоли која је већ била потпуно осушена. После неколико метара пробијања наишло се на 22 м. високу пећину која је постала услед провале воде и каменасте масе у тунел. Прва задаћа била је да се ова пећина утврди и обезбеди од даљих одваљивања, која су се непрестано пснављала и која су рад у овоме подземном своду чинила врло опасним. За 14 дана извршено је подупирање страна ове пећине са пет хоризонталних рамова који су били кроз дуварове разапети. Од најнижега рама пробијен је до даље главне штоле вертикални прорез, и, пошто је се у то време ниво воде већ био спустио до дна доње штоле, могао се после седмомесечног прекида наставити рад на пробијању доње главне штоле.
На овоме делу тунела «бични типови облагања нису могли бити довољни. Ослонци и свод на дужини од 12 м морали су бити два пута јачи него што су били најјачи нормални типови облоге. Пећина над сводом с кубатуром око 600 м“ испуњена је каменом наслагом, а ради равномерне поделе притиска те испуне на свод камена наслага је три пута изравната у разним висинама бетонским слојевима од 0,0 м. ја-