Srpski tehnički list
ИД
у даљим излагањима упознати, игра веома важну и пресудну улогу у доба данашњег електричног живота
·Прва линија код насу Србији подигнута је између Београду и Апексинца 1855, год.
И у страном свету, у коме је култура и цивили зација на мното већем ступњу образовања, није се тако рано јавила ваздушна линија као саобраћајни пут електрицитета, . што је пак јасан доказ био, да електрични телеграф до тога доба није био ни савладао делокруг својих физичких испитивања, већ се све оснивало на некој љубопитљивости, Сви чињени по-
кушаји, да се електрицитет пренесе са једнога на други крај. били су у првом добу као немогућим, јер сви покушаји како ће електрицитет бити заклоњен од утацаја других агената, који његовом пролазу ног краја ка другом.
И ма да се знало да су појаве статичког елек-
заустављали су се пред тим:
сметају од једног удаље-
трицитета основане ипак тешкоће у образовању статичког електрицитета, као и збо великог напона кога има ова врста електрицитета, није се мсгао употребити као користан у с 'ектричној телеграфији. Открићем динамичког електрицитета дошло се, као резултат дотадањих дугих испитивања — до новог пута отвореног за примену електрицитета у телеграфији. И по-
ред повољног решења о динамичком електрицитету,
ипак његова примена у еле«тричној телеграфији све до 1839. год. није била стално употребљена, већ се само сматрала као нови практичнији покушај. Овом непримењивању динамичног електрицитета сметала су друга још не решена питања и то: пренашање електрицитета на већа одстојања. У први мах рачунало се, да ће веома скупо стати као преносачи метална жица, али је тешко било решити једно јаче питање: како ће се електриците: осигурати, кроз жицу не отиде у земљу и не доспе да уђе у станицу да учини намењено му дејство на апарате. Ну успело се, те
да при прзлазу
госле дуга и многобројна испитивања та жица, утврђена за порцуланску или стахлену чашу намештену на гвозденом носачу притврђеном за дрвени стуб, буде у стању, да са електричном струјом довољне јачине правилно дејствује на апарате на другоме крају спроводника. '
Прве ваздушне линије, које су рапидно подизане још у самом свом зачетку биле су у Немачкој, Белгији и Италији.
Готово најстарије порекло електричном телеграфу у Европи је Немачка, јер ова је земља прва 6 лла тако сретна, да је брзо отворила широм врата амсриканском генију. Појава електричног саобраћајног ваздушног пута прва је бида у Пруској где се појавила и прва епектрична кореспонденција,
Ма да нехи од научара тврде, да је прву ваздушну линију конструисало 1846. год. у Енглеској организоване друштво, ипак тачније је ово: да је 1827. у јуну месецу обејиће први подигао ваздушну теле графску линију за прву телеграфску комуникацију од Минхена до своје опсерваторије. на растојању нешто
више од једне миље, што беше и основ првих кому-
.
никација у Европи одакле се тако брзо и прошири обим њихова подизања. |
Прве немачке линије беху подигнуте у војводству Хесен између Мауепсе и Етапејог|-а. Одмах за овим везан је берлински двор са двором у Постдаму,
Како је настало рапидно њем ваздушних линија у Немачкој, нека нам послужи за пример преглед ваздушних линија од 1850. год.
1. Од Берлина до Франкфурта 180 миља; :
9. од Берлина преко Колоњ:а до Ексла—- Шапел-а, преко Постдама, Магдебурга. Ошсер · Лебен, Брунсвика. Хановера, Миндена, Хама, Дисендорфа, Деитца, Колоња и Е-ла—Шапел-а 190 миља;
3. од Диселдорфа до Елберфзлда 8 миља;
4. од Берлина до Хамбурга, преко Витемберга 76 миља;
5. од Берлина до Штетин-а, 36 миља;
6. од Берлина до Одерберга (варош на граници Аустријској) преко Франкфурта Лисгнитца. Опелна, Косел, Ратибора н Одерберга 144 миље;
корачање са подиза-
Бреслау,
7. од Хала до Лајпцига и од Лајпцига до Берлина и Фрункфурта 200 миља;
8. од Бзрлина до Кенигсберга везане са Штетином и Свинемундом.
Линијски правац ове нове наукву телеграфу био је у оном правцу, како су то поједини народи од места на место примењивали за одашиљање својих саод ових праваца прилазило се које су на нарочито удешеним
општења. Временом, појединим справама, кулама биле намештене, или нарочитим стубовима, са којих се одашиљали знаци разним комбинацијама, које су наредне станице хватале и одашиљале даље. Овај рад приближавао се био правој употреби данашњих телеграфских линија.
· Усавршавањем срестава за отправљање знакова на одстојању бржим начином, напоредо је корачао и
напредак линијског правца и његово видно означавање.
И ако је линијски правац у тесној вези и готово неодвојни део телеграфске наухе, којој је намена, да својим усавршивањем апарата проучи напоредно линијски састав и правац и да се постара да у економ ном погледу створи пут сигурности линијском правцу, која Ће својом стабилношћу боље моћи користити употребљеним апаратима.
У границама свога кретања телеграфски линијски доброг правца линијског сва су саопштења била излишна после свију напрезања око отправљања зна| кова, као и у садањем добу, када је 623 добрих и исправних линија апсолутно онемогућен рад са најусавршенијим апаратима.
Упоређујући историју телеграфије са историјом ваздушне линије, све примене,и оне мене које су се | из године у годину појављивале у телеграфији, можемо их са малим изузетком применити и. у историји ваздушних линија, јер заиста како су везане једно за рећи: рафетпа, рабетиа, трафегпз та-
другим можемо | ђетп8.
правац по својој битности игра велику улогу, јер без
~
а: ј